Zaboravite na Putina i Kamerona, pljačka Afrike je najveća priča Panamaliksa!

Otkrića o poreskom skandalu kompanije porodice Kameron, i ofšor kompanijama koje Zapadni mediji povezuju sa Vladimirom Putinom, po nekim analitičarima služe za skretanje pažnje sa najšokantnijih detalja Panamaliksa vezano za višedecenijsku, “legalnu”, pljačku Afrike, i konkretnih dokaza o iznošenju bogatstva vrednog na stotine milijardi dolara sa Crnog kontinenta.

Ogromno bogatstvo afričkih prirodnih resursa je magnet za strane investicije, od kojih se većina sprovodi kroz ofšor centre, uključujući i Britanska Devičanska Ostrva, ali je interesantno da dokazi o ovim mahinacijama ne izazivaju puno pažnje, piše Guardian.

Kompanije stiču ogromne profite, ali korist zaobilazi obične Afrikance, pa tako novac koji bi mogao da se koristi za izgradnju škola, zdravstvenih ustanova i infrastrukture, nestaje kroz lavirint ofšor računa.

Jedan od slučajeva koje je Guardian naveo tiče se kompanije Benija Steinmica “BSG resursi”, koja je u 2008. godini registrovana u Britanskim Devičanskim Ostrvima, a koja je obezbedila prava na 50% udela u “Simandou” rudniku, u Gvineji – jednom od najvećih rudnika gvožđa na svetu.

BSGR je kupio polovinu rudnika za “sitniš”, ali uz obećanje da će uložiti 165 miliona dolara u infrastrukturu i istraživanje te oblasti ali “bez garancija za uspeh”. Dve godine kasnije, kompanija je prodala svoju polovinu udela brazilskom rudarskom gigantu “Vale” za 2,5 milijardi dolara – suma koja je otprilike jednaka kao dva godišnja budžeta Gvineje – bez ikakvih klauzula o istraživanju i ulaganju u gvinejsku privredu.

Pomislili biste da i takav scenario može da se dovede u red visokim porezima koje bi ova afrička država mogla da nametne rudarskim gigantima, međutim, kreiranje pozitivne atmosfere za strane investicije (što bi naši političari rekli) prethodi celokupnom projektu pljačke, pa tako Zapadna politička elita direktno postavlja lokalne kompradorske buržoazije na vlast u afričkim zemljama, bilo putem “demokratskih” i “slobodnih” izbora, ili vojnim pučevima, a oni zauzvrat otvaraju tržište, nude jeftinu radnu snagu i zahtevaju mali porez na dobit.

Tu naravno nije kraj. Zapadne kompanije, kako Panamaliks pokazuje, potom preregistruju firme sa Bahama na Mauricijus čime su oslobođeni poreza na dobit, pa Arikanci neretko ostaju i bez mrvica koje im “zakonski” sleduju.

Predsednika Gvineje Lansana Conte, kao i celokupna lokalna politička elita, dobro su nagrađeni tolerisanjem ovakvih ugovora, a Panamaliks pokazuje podatke o isplatama mita članovima vlade i predsednikovoj ženi, preko druge kompanije, takođe sa Britanskih Devičanskih Ostrva.

Istražitelji sa Zapada tvrde da su im ruke vezane, jer nedostatak transparentnosti poslovanja kompanija registrovanih na Britanskim Devičanskim Ostrvima ometa istragu.

Zemlje gde domaće nacionalne buržoazije pretenduju da nacionalizuju ključne privredne sektore, nameću visok porez na dobit i, donekle, štite prava radnika, rizikuju sankcije međunarodnih finansijskih institucija, medijsku satanizaciju, pa čak i vojne intervencije Zapadnih zemalja, u ime ljudskih prava i demokratije.

Pokojni libijski lider Muamer al-Gadafi, kao i predsednik Zimbabvea Robert Mugabe su najbolji primeri ove politike.

U onim afričkim zemljama u kojima organizovane oružane grupe dovedu u opasnost strane investicije, Zapad vrlo lako izdejstvuje odobrenje Saveta bezbednosti UN-a za vojnu akciju, putem direktnog angažovanja (poput Francuske u Maliju) ili kroz mirovnjačku misiju UN-a poput onih u Somaliji i Centralnoafričkoj Republici.

Panamaliks je pun dokaza o sistematskom pljačkanju afričkih resursa od strane Zapadnih kompanija, što je samo jedan od vidova eksploatacije zemalja Trećeg sveta.

Skoro da ne postoji afrička država koja se ne dovodi u vezu sa nekom vrstom pljačke resursa od strane Zapada u Panama papirima. Predsednik Demokratske Republike Kongo, Džozef Kabila, prodao je prava na eksploataciju 5 glavnih mineralnih rudnika kompaniji “Gertler”, po ceni koja je nekoliko desetina puta manja od tržišne.

Smatra se da je Kongo, samo između 2010. i 2012. godine, oštećen za 1,4 milijardi dolara prihoda od ovog ugovora i neplaćanja poreza ove kompanije, što je dva puta veća cifra od godišnjeg budžeta za zdravstvo i obrazovanje u zemlji sa jednom od najviših stopa smrtnosti dece.

Panamaliks spominje identične, ili slične, slučajeve u Ugandi, Ruandi, Ekvatorijalnoj Gvineji, Somaliji, Keniji, Maliju, Južnom Sudanu itd…

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.