Da li će Saudijska Arabija doživeti kolaps usled naftne krize?

Situacija u Saudijskoj Arabiji ne prestaje da se komplikuje. Nakon što je najveće građevinsko preduzeće, Binladen, došlo na ivicu bankrota, što je uzrokovalo masovno nezadovoljstvo među radnicima koji su spalili autobuse u vlasništvu firme usled neisplaćenih zarada, Rijad se suočava sa novim talasom nezadovoljstva u zemlji. Teška finansijska situacija usled pada cene nafte i skupog rata u Jemenu, naterala vladu na nepopularne mere.

Ministarstvo energetike i vode je podiglo cene vode i ukinulo energetske subvencije. Iako je dovelo do uštede od 30 milijardi dolara, ministar energetike se našao na meti kritike javnosti, budući da 86% građana nije spremno da napusti subvencije za vodu i struju. Usled kritike, kralj Salman je ministra uklonio sa dužnosti.

Da je situacija za Saudijsku Arabiju komplikovana, vidi se po činjenici da je ova zemlja po prvi put od 1991. godine prinuđena da traži međunarodni kredit od 10 milijardi dolara. Uzrok tome je zavisnost Saudijske Arabije od izvoza nafte koji čini 97% prihoda, a budući da njeni građani ne plaćaju porez, ne može doći do novca na drugi način. Nakon što je cena nafte po barelu pala sa 100 dolara na svega 30, ova monarhija je izgubila oko 390 milijardi dolara prihoda prošle godine, a budžetski deficit je narastao na 100 milijardi.

Rešenje za krizu, Rijad je potražio od agencije Mekinsi (McKinsey). Rešenje kao da je pisano po neoliberalnom receptu MMF-a: ukinuti subvencije i državne intervencije, privatizovati javno vlasništvo, otpustiti radnike u državnom sektoru i poslati imigrante kućama. Problem kod ovog rešenja je to što zanemaruje kulturne prilike, tj. da se celokupno stanovništvo oslanja na poslove u državnoj službi i očekuje da strani loše plaćeni radnici rade na podređenim pozicijama. Drugim rečima, ovo rešenje bi poljuljalo temelje monarhije.

Bude li kralj želeo da spasi monarhiju, morao bi da pronađe alternativno rešenje, a to je prelazak na ekonomiju koja ne zavisi isključivo od izvoza nafte. Međutim, izgraditi industriju, turizam i finansijski sektor bi tražio ogromna ulaganja. Iz tog razloga je Saudijska Arabija odlučili da prikupi dva triliona dolara prodajom dela državne naftne kompanije ARAMCO i niza drugih aktiva u javnom vlasništvu.

Ova tranzicija je naišla na podršku Masuda Ahmeda, MMF-ovog direktora za Bliski Istok i Centralnu Aziju. On smatra da je Saudijskoj Arabiji potrebno da se otvori za strane investicije koje bi pomogle u ostvarenju plana ekonomske diversifikacije. Kina je već potpisala veliki ugovor od 2,48 milijarde dolara za nuklearni razvoj. Osim toga, Saudijska Arabija je glavni snabdevač nafte Kini, a kineske građevinske kompanije izgrađuju železničku liniju koja će povezati Meku i Medinu.