100 godina Crvenog oktobra: 10 dana koji su uzdrmali svet

Ni jedan događaj u skorijoj istoriji nije imao toliki uticaj na razvoj i promenu ljudskog društva koliko Oktobarska revolucija, čiju stogodišnjicu slavimo na današnji dan. Džon Rid, američki marksista, sa pravom je ovaj događaj nazvao „10 dana koji su uzdrmali svet“, a njegove tekovine su inspiracija i za sve napredne snage danas koje teže da izgrade bolje i pravednije društvo.

U proteklih 27 godina, naročito tokom perioda ’90-ih godina, nakon raspada socijalističkog bloka i multipolarnog sveta, bilo smo izloženi najcrnjoj reakcionarnoj propagandi koja je za cilj imala da izbriše značaj kako prve tako i svih ostalih socijalističkih revolucija. Da u tome nije uspela govore čak i zvanične statistike bivših socijalističkih zemalja poput Rusije i Istočne Nemačke prema kojima većina ispitanika priželjkuje njen povratak, ali i društveni fenomeni poput jugonostalgije na prostorima bivše SFRJ i ostalgije u oblasti NDR-a.

Koji su to grehovi Crvenog oktobra koje elite žele da izbrišu iz našeg pamćenja i istorije?

Obrazovanje

U kapitalističkom društvu obrazovanje je, kao i sve ostalo, roba–dakle privilegija koja se stiče novcem–pri čemu je najkvalietnije obrazovanje nedostupno za šire narodne mase. Socijalizam je za cilj imao kvalitetno i besplatno obrazovanje za sve članove društva. Prema zvaničnim statistikama Ujedinjenih nacija iz perioda ’70-ih godina, Sovjetski savez je postigao pismenost od 99.8% dok je u SAD-u pismeno bilo 95.5%, u Francuskoj 96.4% a u Italiji svega 91%. Da bi se razumeo obim ovog poduhvata treba uzeti u obzir da je pismenost među ženama u carskoj Rusiji bila svega 16%. Jugoslavija je pismenost sa oko 60% u predratnom periodu podigla na 91% do 1980. godine.

Svakako da se obrazovanje ne svodi samo na pismenost: 1975. godine 1/4 objavljenih knjiga u svetu objavio je SSSR, svaki četvrti učenik je bio iz SSSR-a, svaki četvrti doktor je bio iz SSSR-a, kao i svaki treći istraživački radnik.

Posledice ove politike obrazovanja je bila neprikosnovena prednost u oblasti nauke i tehnologije: SSSR je lansirao prvi satelit u obritu 1957. godine, potom i prvi objekat koji je ušao u orbitu Meseca; 1960. je lansiran satelite ka Marsu i Veneri; potom je Juri Gagarin postao prvi čovek u svemiru, a 1963. Valentina Tereškova je postala i prva žena u svemiru. SSSR je zemlja koja je samostalno uspela da sagradi svemirsku stanicu MIR.

Zdravstvo

Poput socijalističkog obrazovanja, zdravstvo u socijalizmu je imalo humani karakter bez materijalnog interesa, te je time prestalo da bude privilegija imućnih. Za svojih prvih 20 godina postojanja SSSR je smanjio stopu smrti među decom za 50%; prosečna visina dece je porasla za preko 3 cm u poređenju sa prosečnom visinom dece u carskoj Rusiji; pojava tuberkuloze je smanjena za 83%, a sifilis za 90%. Smrtnost je pala za 40%, a prirodni priraštaj povećan za 18%.

Zdravstvena politka je imala pozitivan uticaj na prosečnu životnu starost. Do 1985. godine, prosečna životna starost je bila 67 godina dok je 2007,  dakle 14 godina nakon raspada SSSR-a i ukidanja socijalističke zdravstvene zaštite, pala na 60 godina.

Danas, primer dostignuća socijalističkog zdravstva predstavlja Kuba.

Radnička prava

Sovjetskom savezu je bilo potrebno svega 10 godina da se industrijalizuje stopom rasta od 18% godišnje i da počne da parira imperijalističkim zemljama. Ništa od toga ne bi bilo moguće bez snažnog oslonca u širokim masama radništva i seljaštva. Po prvi put, osim svoje uloge u procesu proizvodnje bilo je uključeno i u planiranje proizvodnje, njeno unapređenje, ali i raspodelu njenih plodova. Nezaposlenost nije postojala, a radnike nije bilo moguće otpustiti (osim u izuzetnim slučajevima i uz saglanost radnog kolektiva).

Briga za radnike nije prestajala van radnog mesta. Radno stanovništvo uživalo je ustavom garantovani odmor uz niz pogodnosti poput subvencionisanih letovanja.

Glavni cilj socijalističke države je bilo postepeno podizanje životnog standarda i podsticanje egalitarizma, za razliku od kapitalističkih zemalja u kojima državni aparat služi za zaštitu interesa finansijske oligarhije koje teret eksploatacije prebacuju na mase radništva i seljaštva što svoje, a što zemalja Trećeg sveta. Taj je cilj sprečavao basnoslovno bogaćenje pojedinaca, a građanima garantovao materijalnu i egzistencijalnu sigurnost.

Položaj žena

Opštu emancipaciju radnika je pratila i emancipacija žena u svim oblastima žiovota: potpuna jednakost sa muškarcima kako u društvu, tako i u kulturi i proizvodnji. Socijalizam ne samo da je garantovao zaštitu i jednakost žena u pravnim okvirima, u praksi je omogućio da se žene u potpunosti ostvare kao ravnopravni članovi društva. Zahvaljujući mreži jaslica i obdaništa, kao i u nizu privilegija vezanih za materinstvo, žene su mogle da uspostave ravnotežu između majčinstva, posla i obrazovanja.

Za razliku od socijalističkog društva, kapitalističke zemlje štite patrijarhalno uređenje koje žene drži u zavisnom položaju od muškarca i ekonomskim mehanizmima stimulišu rad žene u kući. Posledice te politike su diskriminacija žene kako na poslu tako i u sopstvenom domu, a u zemljama Trećeg sveta to znači osuda žena na nisko plaćene fizičke poslove bez perspektive.

Međunarodni uticaj

Oktobarska revolucija je uzdrmala temelje svetskog poretka otrgnuvši carsku Rusiju iz uskog kruga imperijalističkih i ugnjetavačkih zemalja, te dosledno idealnima međunarodne solidarnosti pruža podršku svim potlačenim narodima u borbi protiv kolonizatora. Internacionala kao jedna od tekovina radničkog pokreta, postala je glavni faktor u organizaciji anti-kolonijalne i narodnooslobodilačke borbe od imperijalističkog jarma.

Postojanje socijalističkog i nesvrstanog bloka, koji ne bi postojali bez Crvenog oktobra, nerazvijenim zemljama je pružio mogućnost da se otrgnu od imperijalističke pljačke i da nađu ravnopravnog partnera u industrijalizaciji i izgradnji, te da konačno samostalno odlučuju o sopstvenoj sudbini.

Međunarodni uticaj se ne ograničava samo na direktnu podršku potlačenim zemljama i radničkim pokretima širom sveta. Oktobarska revolucija je inspirisala progresivne snage koji su svojom borbom prisilili i imperijalističke zemlje da učine ustupke svojim radnicima i da im ponude privilegije koje danas uzimamo zdravo za gotovo.

Oktobarska revolucija nije proizvela samo socijalizam, Oktobarska revolucija je ideju ravnopravnijeg društva pretvorila u stvarnost. Oktobarskom revolucijom je prožet svaki vid napretka od 1917. godine do današnjeg dana.

 

Ostavite komentar