Obraćanje prijateljskom narodu Venecuele podstaknuto promocijom uloge pokreta “Otpor” u porobljavanju Srbije

Republika Srbija, Beograd, Cankareva 6; Matični broj: 28207891; PIB: 109630236; Tel:+381 63 8813783; Tekući Račun: 205-0000000241220-48; E-mail: [email protected]

Kako se ovih dana u BR Venecueli pokušava promovisati uloga pokreta „Otpor“ kao činioca „slobode“, „demokratije“, borca za „ljudska prava“ i sl., smatramo opravdanim upozoriti prijateljski i slobodoljubivi bolivarski narod na tragično iskustvo srpskog naroda.

Srbija se na samom razmeđu dva milenijuma, dugo i uspešno odupirala kolonijalizmu. Ne bez posledica! Globalni hegemoni na čelu sa SAD, nisu birali sredstva da kolonizuju i podele Srbiju i srpski narod. Antikolonijalni otpor nije srušen višegodišnjom izolacijom i sankcijama od strane dela međunarodne zajednice. Nije skršen ni tokom aktiviranja plana sa terorističko-separatističkim pokretom na Kosmetu, kojim je trebalo ne samo destabilizovati Srbiju, već je lišiti sopstvenog rodnog mesta, mesta na koje je srpski narod s’ pravom osetljiv i ranjiv. Odlučnost Srbije da sprovede ustavnu obavezu i odupre se terorizmu bio je razlog da se isfabrikuju, danas potpuno demistifikovane laži i konstrukcije o vršenju tobožnjeg genocida, „kršenja ljudskih prava“, izazivanja „humanitarne katastrofe“ prema delu sopstvenog stanovništva, što je bio povod za odmazdu u vidu oružane agresije od strane NATO-a. Bio je to presedan i prekretnica u upotrebi ove vojne alijanse u međunarodnim odnosima, da bi taj obrazac upotrebe NATO-a potom videli u Iraku, Libiji, Siriji i drugde. Rat se mogao izbeći, ali samo kapitulacijom, na šta tadašnja Srbija predvođena predsednikom Slobodanom Miloševićem, nije pristala i na šta će uvek, ona slobodoljubiva Srbija biti ponosna. Ni tada Srbija nije pobeđena. Očuvana je svaka njena stopa teritorije. Očuvani su nezavisnost, integritet, identitet i sloboda Srbije i SR Jugoslavije. U tim najtežim trenucima venecuelanski narod bio je uz nas.

Dakle, Srbija nije pokorena izolacijom i sankcijama. Nije pokorena ni združenim oružanim akcijama terorista i NATO alijanse. Ali je pokorena sopstvenim slabostima u vidu sklonosti izdaji i služenju globalnoj imperiji.

Dok se vodila bitka za Srbiju, finansijski i tehnički superiorniji okupator suočen sa očiglednim neuspehom i kompromitovanjem sopstvene oružane sile, pokrenuo je mobilizaciju unutrašnjih oslonaca porobljavanja, -„pete kolone“ sačinjene od kriminalnih klanova, ucenjenih i kupljenih pojedinaca i prozapadnih NVO organizacija. Glavno uporište je iznađeno u pokretu „Otpor“, čije je inspirisanje, organizovanje i finansiranje kontinuirano teklo spolja. Organizovani su seminari i pohađanja raznih „naprednih“ kurseva u NATO kampovima radi dresure kao NATO servisa i izvođenje puča u Beogradu, o čemu danas otvoreno govore i pišu književna dela, američki zvaničnici i medijski menadžeri. Treba podsetiti da danas „Otpor“ egzistira pod nazivom Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (CANVAS), sa definisanom ulogom da širom sveta „obara diktatorske i autokratske režime“ koji se ne uklapaju u projekciju Vašingtona. Pored kontinuirane podrške od strane službi SAD, kao posebnu nagradu za svoju ulogu su dobili u vlasništvo rajsko ostrvo na Maldivima.

Među unutrašnjim osloncima globalnog tutora u Srbiji, našao je mesto i jedan deo političkih stranaka, uglavnom desne orjentacije po meri Zapada.

Ovdašnjem pokretu „Otpor“, kao nosećem osloncu porobljavanja je pošlo za rukom da svoju slugeranjsku prolaznost, kriminalnu prošlost i neznanje nadomesti zaglušujućom bukom i nametanjem takvog vrednosnog sistema, kojim se destruktivnost i poroci nameću kao vrline, kao dostignuća demokratije i sloboda ličnosti. Sa svojim pristalicama i grupama, sa potkupljenim delom intelektualaca, sa „opozicionim“ saučesnicima, NVO trabantima i medijskim instrumentarijumom, nametnuli su se kao „demokratska“ kvazi-elita . Pored svih unutrašnjih nepomirljivosti i protivrečnosti, konsolidovani su na akciji zbacivanja Slobodana Miloševića sa vlasti kao simbola odbrane zemlje, pozapadnjavanja Srbije i anesteziranja svesti građana usled čega, ne samo što promiče razumevanje nametnute stvarnosti i manipulacija, već nam se stvara iluzija da sa dolaskom okupatora postajemo “slobodni“. Nametnuta laž postala je nada i utočište jednog dela stanovništva Srbije.

Vođeni veštom rukom svojih tutora i moćnih finansijera raznih službi i fondacija, ta „elita“ je u formi „kriznih štabova“ na samom startu odbacila logiku zdravog razuma i stvarnih demokratskih tekovina kada je pribegla metodama pretnji, medijske manipulacije i brutalnog nasilja, kako bi silom i ognjem prikrila izborne rezultate i opravdala ulogu uslužnog servisa NATO-a na terenu. Izvršeni puč je protekao uz javnu političku podršku Zapada. Sa pozicija silom osvojene vlasti i svojevrsne diktature, odmah su pristupili recikliranju posledice opakih NATO poslova u Srbiji.
U takvim, sa Zapada kontrolisanim i uspostavljenim okolnostima, ustupljen je prostor potresnim procesima gaženja čoveka, naroda i države, što se očitovalo i u sledećim činjenicama:

  • Podrivanje ekonomskog i finansijskog sistema zemlje uspostavljanjem centara ekononomije pod kontrolom zapadnih banaka i koncerna, radi dovođenja u stanje potpune zavisnosti od zapadnih poverilaca i investitora;
  • Sprovođenje sveobuhvatne pljačke Srbije i njenih građana u obliku kriminalne privatizacije čiji su epilog uništavanje privrede, deindustrijalizacija, korupcija, opšte osiromašenje i tajkunizacija;
  • Gubitak teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje praćen gubitkom dela teritorije i pretnjom daljim mogućim gubicima;
  • Podele i cepanje stanovništva na suprotstavljene socijalne grupe i produbljivanje starih podela radi održavanja međusobnih protivurečnosti i uspostavljanja novih;
  • Profilisanje i favorizovanje sloja tehnomenadžera sa enormno visokim zaradama i životnim standardom višestruko većim od većine stanovništva, što predstavlja osnovni instrument i oslonac multinacionalnog kapitala i eksploataciju zemlje u interesu Zapada;
  • Diskreditovanje tradicije, kulture, društvenog uređenja, sistema odbrane zemlje i svih segmenata koji bi mogli predstavljati potencijalnu i stvarnu barijeru porobljavanju;
  • Kidanje prethodnih i tradicionalnih međunarodnih veza i partnerstva uz oslonac na zapadne alijanse i saveze;
  • Odbrana slobode, nacionalnog identiteta, kulture i postojanosti, predstavljeni su kao anatemisana, „mračna strana srpske istorije“, baš kako su govorili i govore osvedočeni neprijatelji Srbije;
  • Stvarala se iluzija o zapadnjačkom izobilju koje je sa njima lako dostižno, što podrazumeva prihvatanje projektovanih zapadnih obrazaca ponašanja gde su ideali slobode izvrnuti naglavačke;
  • Propagiranje poroka zapadnog društva i njihovo pravdanje kao svojevrsnih vrlina i demokratskih dostignuća;
  • Širenje pseudokulture uz marginalizovanje stvaralaštva i nauke;

Celina ovih mera odvijala se prividno dobrovoljno i mirnim putem, čemu je doprinela uspostavljena atmosfera straha i zastrašujuća medijska manipulacija. Lakoća srpskog porobavanja imala je doziranu podršku Zapada, srazmerno učinku na razaranju države i društva i dovođenja u stanje zavisnosti. Anemičnost u pružanju otpora takvom stanju, postala je deo tragične biografije ovdašnjeg čoveka.

Sklonost Zapada da instalira svoje, identične modele „demokratije“ u različitim zemljama i kulturama, poput računarskog programa prikladnog za sve konfiguracije, već ima straobalne posledice po mir i bezbednost u svetu. Kolonijalni status nije prirodno stanje već nametnuto spolja suprotno interesima i potrebama porobljenog stanovništva.

Zapad jeste projektovao i finansirao, ne samo pokret „Otpor“, već celokupnu njihovu “revoluciju” da bi potom višestruko naplatio svoju ulogu kroz uništavanje domaće privrede, obrazovanja, sistema vrednosti, odbrane, okupaciju zemlje od strane multinacionalnih kompanija i banaka koje suštinski danas vladaju Srbijom. Istovremeno, Zapad je omogućio da većina iznajmljenih „revolucionara“ naplati svoje usluge, koji su istovremeno bili najdosledniji realizatori projekta temeljnog razbijanja najpre Jugoslavije a potom i Srbije. Mesto njihovog Boga zauzeo je „pragmatični realizam“ globalnog tutora. Prezire se i ruga vlastitom poreklu i svim temeljnim vrednostima države i društva. Brišu se sećanja na sva ona stradanja u otimanju slobode i borbama za mir, podrivaju stubovi na kojima počiva kultura, ekonomija, bezbednost, istina i onaj neunišivi narodni genije koji je nadživeo mnoga nasilja i nepravde. Vrši se revizija istorije gde se izdaja zemlje i kolaboracija relativizuje i prikazuje opravdanom, iznuđenom, i moralno prihvatljivom.

Ipak, ni najsavremenija manipulativna psihologija i ideološka obrada, nije u stanju da beskrajno dugo i do kraja razori svest naroda, sklonog da čuje i ono što manipulatori ne govore ali rade.

 

U Beogradu dana 2. januara 2018.
PREDSEDNIK UO: Ratko Krsmanović

 

Ostavite komentar