Kako su svetski mediji i državnici reagovali na vest o smrti Josipa Broza Tita!

This slideshow requires JavaScript.

Tito je sa izuzetnom hrabrošću, i sa osobinama briljantnog vojskovođe, vodio jugoslovenske partizane iz pobede u pobedu u drugom svetskom ratu, a zatim tri i po decenije utvrđivao i jačao puteve nacionalnog jedinstva i nezavisnosti jugoslovenske zajednice. Za međunarodnu zajednicu, a posebno za zemlje u razvoju, Titovo najveće dostignuće jeste stvaranje Pokreta nesvrstavanja, kojem je dao političku i ekonomsku širinu i ostao najdosledniji borac za njegovu čistoću i očuvanje njegovih izvornih principa… Jugoslavija je sigurno zemlja sa najviše prijatelja u svetu — svoj ugled nikad nije koristila da bi drugima izvozila i sugerisala svoj model socijalizma. (Standard, Kenija, 20. januara 1980. – povodom vesti da se Josip Broz nalazi u bolnici.)

Predsednik Tito je veliki marksist i istaknuti proleterski revolucionar. On nije samo voljeni vođa jugoslovenskih naroda, nego, takođe, lider čiji uticaj daleko prevazilazi jugoslovenske granice. Čak ni njegovi neprijatelji ne mogu da negiraju važnu ulogu koju on igra u svetskoj politici. Titovo ime postalo je simbol jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja, nezavisnosti Jugoslavije, ljubavi i jedinstva svih nacionalnosti u zemlji, a takođe simbol politike nesvrstavanja. Više od 60 godina borbenog iskustva druga Tita predstavlja ga i kao nepokolebljivog borca u međunarodnom komunističkom pokretu i istaknutog branioca nezavisnosti, suvereniteta i svetskog mira… Kada je Jugoslavija ponovo rođena, zemlja još sva u ranama suočila se sa velikim ciljevima i zadacima razvoja nacionalne privrede. Godine 1948, pod izuzetno teškim okolnostima, oslanjajući se na poverenje i podršku naroda i snažno ujedinivši vodeće jezgro Partije, uz oslanjanje na široko partijsko članstvo, Tito je izdržao ogroman politički pritisak i ozbiljnu ekonomsku blokadu i prevazišao različite izuzetne teškoće. U isto vreme, integrišući principe marksizma sa konkretnim uslovima u Jugoslaviji, Tito je položio temelje putu koji je odgovarao jugoslovenskim iskustvima u izgradnji socijalizma. Taj put je socijalističko samoupravljanje. Tito je, takođe, dao i veliki doprinos jedinstvu svih nacionalnosti Jugoslavije. Sve su to »nove ideje u teoriji i praksi socijalističke izgradnje«. (Znanje iz sveta, Kina, marta 1980.)

Svet je tvoj dužnik – Smrću predsednika Tita, čovečanstvo je izgubilo uglednog lidera, intelektualnog genija, borca, maršala, narodnog osolobodioca, osnivača i graditelja moderne Jugoslavije. Ceo svet može da uči od Tita. Bez igde ičega, Tito je poveo u borbu muškarce i žene da se bore protiv Hitlera i njegove ubilačke mašine. To je primer bez presedana, i ušao je u anale ratova. Tita su poštovali i Hitlerovi generali. Mnogo kasnije, ovaj metod ratovanja inspirisao je Vijetnam. Isto tako, oslobodilački pokreti u Africi imali su pred sobom primer Titovih partizana. Dakle, Afrika mora biti Titu zahvalna što joj je ukazao na put. Sećamo se da je Tito osnovao Pokret nesvrstanih zemalja, da je bio protivnik svake dominacije, borac za nacionalnu nezavisnost i za apsolutnu nesvrstanost. Bio je pacifist, i nikad nije tolerisao neljudske sisteme, kao što su nacizam, rasizam, aparthejd, imperijalizam… Slobodouman, sa dubokim patriotskim osećanjima, uveren u svoj put, Tito je izgradio sistem samoupravljanja. Naučio nas je da ne sledimo slepo inostrane društvene sisteme, nego da usvajamo ono što nam najviše odgovara, jer su različiti stepeni ekonomske, socijalne i kulturne situacije. Tito, svet je Tvoj dužnik! Zbogom i počivaj u miru! (Dejli skeč, Nigerija, 6. maja 1980.)

U službi mira i nesvrstavanja –  Život maršala Tita, Josipa Broza, se ugasio. Tako nestaje jedna legendarna ličnost. »Treći svet« ga oplakuje. On je bio, u stvari, celog života, glas koji je govorio »Ne!«. Ne — svim vrstama imperijalizma. Ne — svim vrstama kompromisa. Tito, to je ime koje više od pola veka označava život u službi mira i nesvrstavanja. Odmah po objavi ove tužne vesti, Centralni komitet naše avangardne partije, Partije narodne revolucije Benina, sastao se na vanrednoj sednici, da oda zasluženu poštu ovom velikom vođi potlačenih naroda »trećeg sveta«. – (Benin Pres informejšn, Benin, 10. maja 1980.)

Reagujući na vest o smrti predsednika Tita, alžirski predsednik Šadli Bendžedid rekao je: »Smrt jugoslovenskog državnika predstavlja nenadoknadivi gubitak za svet, a posebno za pokret nesvrstanih«. Govoreći na sednici Centralnog komiteta Fronta nacionalnog oslobođenja u Alžiru, predsednik Bendžedid podsetio je na podršku koju su predsednik Tito i narodi Jugoslavije pružili Alžiru za vreme njegovog narodnooslobodilačkog rata. Alžirski Predsednik izrazio je osećanja tuge koja vlada u Alžiru, u alžirskoj Partiji, vladi i narodu, u ovim bolnim trenucima prijateljske Jugoslavije. Članovi CKFLN prekinuli su sednicu i minutom ćutanja odali poštu jugoslovenskom Predsedniku.

»Smrt jugoslovenskog Predsednika predstavlja veliki gubitak za svetski mir, nesvrstanost i svet u celini«, izjavio je libijski lider, pukovnik Moamer el Gadafi, neposredno pošto su nacionalni radio i televizija emitovali sinoć tragičnu vest iz Ljubljane. »Odlazak velikana kakav je bio Tito nameće veliku obavezu liderima nesvrstanog sveta, u njihovoj odgovornost za mir u svetu.« Pukovnik Gadafi je pozvao sve nesvrstane zemlje da »udvostruče aktivnosti radi ostvarenja ciljeva zbog kojih je pokret osnovan, čime će se najbolje odužiti njegovim osnivačima — Titu, Naseru, Nehruu i Sukarnu. »Oni su dali neprocenjiv doprinos miru i slobodi u svetu«, rekao je Gadafi. »Zato mi, nesvrstane zemlje, nastavljamo da nosimo snagu ove veličanstvene poruke čovečanstvu, izražavajući solidarnost sa Jugoslavijom.«

»Meksiko se identifikovao sa Titom — liderom nad liderima, jednim od velikih ljudi univerzalne istorije, zbog njegove uloge međunarodnog borca za pravdu, za mir i iskorenjivanje dubokih uzroka ratobomosti i hegemonizma, neravnopravnosti naroda i zemalja«, izjavio je meksički predsednik Hose Lopes Portiljo, izražavajući »u ime vlade i naroda Meksika, vladi i narodima Jugoslavije, duboko saosećanje zbog smrti maršala Tita, graditelja nove jugoslovenske države, iskovane u akciji gigantskih političkih razmera, ploda poštovanja manjina i sposobnosti razvijanja jedinstva u različitosti.Maršal Tito pripada ne samo vašim narodima. On je moralna svojina čovečanstva, i njegov odlazak smatramo nenadoknadivim gubitkom. Zato je naš bol isti kao vaš«, izjavio je Lopes Portiljo.

»Duboko smo pogođeni odlaskom našeg prijatelja« izjavio je prvi premijer prve većinske vlade Robert Mugabe. »Od njega sam crpeo inspiraciju u traženju najboljeg puta, u danima donošenja presudnih odluka. U vreme naše oslobodilačke borbe, često sam razmišljao šta bi on učinio.« Govoreći o Titu kao njegov veliki poštovalac, koji se iskreno divi snazi njegove ličnosti, Mugabe je rekao da su misli, dela i nepokolebljiva doslednost predsednika Tita značajno uticali na razvoj i pobedu oslobodilačke borbe naroda Zimbabvea. »Bio je inspiracija na složenom i teškom putu našeg oslobođenja«, rekao je Mugabe, ističući značaj svojih susreta sa Titom u vreme kada je podrška Patriotskom frontu i, posebno, njegovom Afričkom nacionalnom savezu Zimbabvea (ZANU) bila najpotrebnija.

Predsednik Nikolae Čaušesku, povodom smrti Josipa Broza Tita, na kongresu Komunističke omladine Rumunije, izjavio je: »Želeo bih da na ovom omladinskom forumu počnem izlaganje sa evociranjem sećanja na druga Josipa Broza Tita. Sa dubokim bolom smo primili vest o njegovoj smrti. Nestanak druga Tita predstavlja veliki gubitak za prijateljske jugoslovenske narode, jugoslovenske komuniste, za jugoslovensku omladinu, za naš narod i našu omladinu, a i za progresivne, revolucionarne i antiimperijalističke snage u celom svetu. U ovim momentima, želim da izrazim najiskrenije saučešće SKJ, jugoslovenskim narodima, i da ih uverim da su naša partija i naš narod uz njih. On se uvek zalagao za politiku zasnovanu na punoj ravnopravnosti država, za raspuštanje vojnih blokova, da svaki narod može aktivno i ravnopravno da učestvuje u rešavanju međunarodnih problema, za ostvarivanje razoružanja, novog ekonomskog poretka, za bolji i pravedniji svet. U ovim teškim momentima, rumunski narod je uz prijateljske jugoslovenske narode. Razvijeno prijateljstvo i saradnja između RKP i SKJ, između naših naroda i zemalja, u stalnom su usponu, čemu je drug Tito dao izuzetan doprinos. Zbogom, dragi prijatelju i druže Tito.«

»Ponosan sam što sam bio učenik velikog čoveka, Tita, kada je posredi politika nesvrstavanja«, izjavio je zambijski predsednik Kenet Kaunda, izražavajući, na specijalnoj konferenciji za štampu, veliko žaljenje zbog smrti predsednika Tita. »Hoću da prenesem velikim narodima Jugoslavije koliko smo duboko pogođeni smrću velikog državnika koji je uvek ukazivao mnogo ljubavi prema mojoj domovini.« Kaunda je rekao da je, na političkom planu, Tito ostao poslednji živi lider među osnivačima nesvrstavanja: »Njegov doprinos razvoju humanih odnosa na međunarodnom planu sigurno je jedinstven«, izjavio je Kaunda i dodao, da je Tito ličnost koja se rađa samo jedanput. Ističući da je Tito bio istinski internacionalista, istinski demokrata, i istinski socijalista, Kaunda je rekao da je »njegov odlazak veliki udarac za čovečanstvo uopšte, a za Jugoslovene, i njihove bliske prijatelje i drugove Zambijce, posebno. Najbolji način da mu se odužimo, i da ga ožalimo, jest da očuvamo ideje za koje se zalagao«, rekao je zambijski Predsednik.

Sirijski predsednik Hafez el Asad je izjavio: »Izgubio sam ličnog prijatelja. Nikad nećemo zaboraviti njegovu hrabru podršku koju nam je uvek pružao.«

»Prijateljska Jugoslavija izgubila je velikog vođu i heroja narodnooslobodilačkog rata«, izjavio je predsednik Iraka Sadam Husein, izražavajući istovremeno iskreno saučešće i žaljenje u ime iračkog naroda i vlade. Sadam Husein dodao je da je Pokret nesvrstanih izgubio jednog od svojih najuglednijih vođa i osnivača. Irački Predsednik u izjavi izražava veru da će Jugoslavija nastaviti da se razvija putem svog velikog vođe i da će »herojski jugoslovenski narodi, koji su se borili protiv imperijalizma, potčinjavanja i eksploatacije, još više pojačati svoju borbu«.

»Titov najveći doprinos savremenom komunističkom pokretu leži u prihvatanju i isticanju činjenice da socijalizam ne treba da bude podređen jednom modelu«, izjavio je predsednik kineske Akademije društvenih nauka i sekretar CKKP Kine Hu Čijao Mu. »Integrišući univerzalnu istinu marksizma sa konkretnom praksom u Jugoslaviji, on je otvorio put socijalizma u svetlu specifičnih uslova, kroz sistem socijalističkog samoupravljanja.« Ističući da »uticaj ovog koncepta daleko prevazilazi granice Jugoslavije«, Hu Čijao Mu je naglasio, da je Titova smrt »težak gubitak za socijalističku Jugoslaviju, Pokret nesvrstanih, svetski progres i međunarodni komunistički pokret«.

Predsednik Kenije Danijel Arap Moi je rekao: »Titov doprinos borbi naroda sveta za ravnopravne međunarodne odnose, mir i razumevanje, slobodu i pravo svakog naroda na samoopredeljenje, najveći je doprinos koji je jedna ličnost mogla dati čovečanstvu«. Arap Moi posebno je naglasio, da je »za veliko žaljenje činjenica da je smrt odnela Tita u složenim međunarodnim odnosima, što samo povećava gubitak koji oseća ceo svet, posebno nesvrstane i druge zemlje u razvoju, koje su u jugoslovenskom predsedniku uvek gledale svog inspiratora i vođu«.

»Smrt maršala Tita je veoma veliki gubitak ne samo za narode Jugoslavije nego i za sve narode sveta, pa i Perua«, izjavili su predsednik Generalne konfederacije radnika Perua Isidoro Gamara i generalni sekretar ovog najvećeg peruanskog sindikata Eduardo Kastiljo: »Radnici u Peruu izuzetno cene maršala Tita kao sjajnog rukovodioca oslobodilačke borbe u Jugoslaviji protiv fašističkih osvajača, i po njegovoj nenadmašnoj, izuzetno istaknutoj ulozi u posleratnoj borbi za očuvanje svetskog mira i razvoj Pokreta nesvrstanosti, čiji je on bio osnivač… Peruanski radnici teškog srca primaju takav trajan gubitak svog velikog druga«, izjavili su Gamara i Kostiljo.

U’ Ambasadi SFRJ u Havani, gde se, zajedno sa porodicom, upisao u Knjigu žalosti povodom smrti predsednika Tita, otac legendarnog Če Gevare, don Ernesto Gevara je izjavio: »Imam jednu fotografiju mog Čea zajedno s predsednikom Titom prilikom davnog susreta u Jugoslaviji. Ta slika stoji na mom pisaćem stolu i čuvam je kao najveće blago.«

»Međunarodni radnički i komunistički pokret izgubili su jednog od svojih najvećih sinova, jugoslovenski narod vođu svoje revolucije, svet neumornog borca za mir.«, izjavio je član Izvršnog komiteta CKKP Španije Simon Sančes Montero, istaknuti revolucionar, koji je ovim rečima otvorio 10. maja uveče veliki komunistički miting u Madridu, posvećen 60-godišnjici Partije španskih komunista. Prekinuo ga je snažan i dug aplauz 50.000 ljudi, koji su se okupili na monumentalnom madridskom stadionu La Ventis. Predsedništvo velikog mitinga, u kojem su bili Dolores Ibaruri La Pasionarija, Enriko Berlinguer i Santjago Kariljo, i pedeset hiljada ljudi digli su se na noge. »Drugovi«, nastavio je Montero, »umro je veliki revolucionar, i veliki prijatelj španskog naroda, drug Josip Broz Tito. Pozivam vas da minutom ćutanja odamo poslednju poštu tom velikom revolucionaru«. U nemoj tišini, 50.000 ljudi stali su kao ukopani. Samo su se crvene zastave vijorile iznad mnogih podignutih pesnica. A onda se opet razlegao dug aplauz.

»Kao čoveka i komunistu, sindikalnog borca i metalskog radnika — a iz redova metalaca ponikao je i sam Tito — Titova smrt me je dirnula i zabolela, ali je, u isto vreme, i motiv da još jednom sagledamo njegovo veliko delo, okrenuto, pre svega, nama radnicima, radničkoj klasi njegove zemlje i celog sveta«, kaže Marselino Kamačo, generalni sekretar španskih sindikata — Radničkih komisija.

»Kao Španca i kao komunistu, smrt predsednika Tita jako me je zabolela. Uz sve drugo, on je oduvek bio naš prijatelj, oduvek je pomagao i podržavao našu demokratiju i naše težnje za slobodom.« — Ovim rečima je svoje saučešće i svoju solidarnost sa jugoslovenskim narodima izrazio čuveni španski režiser Huan Antonio Bardem.

Moskva: U Moskvi, Lenjingradu i još 14 glavnih gradova sovjetskih saveznih republika, na dan sahrane predsednika Tita zastave su spuštene na pola koplja. Održani su, takođe, komemorativni skupovi u svim sovjetskim mestima za koja je neposredno vezana revolucionarna delatnost predsednika Tita u danima oktobarske revolucije i građanskog rata u Rusiji, kao što su Lenjingrad i Omsk u Sibiru. CKKPSS izdao je sledeće saopštenje: »Smrt Josipa Broza Tita težak je gubitak za narode Jugoslavije, na čijem je čelu bio dugi niz godina kao provereni politički rukovodilac. Josip Broz Tito stekao je visok autoritet i poštovanje aktivnim angažovanjem na jačanju redova Komunističke partije Jugoslavije, na rukovođenju herojskom borbom jugoslovenskih trudbenika protiv fašističkih zavojevača, za pobedu socijalističke revolucije, na organizovanju izgradnje SFRJ, i jačanju bratstva i jedinstva njenih naroda. U svetskoj javnosti, Josip Broz Tito poznat je kao pobornik stvari mira, popuštanja zategnutosti, i mirne koegzistencije, kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanosti. Nalazeći se više od 40 godina na čelu Saveza komunista Jugoslavije, on se aktivno borio u redovima međunarodnog komunističkog i radničkog pokreta protiv svake reakcije, za osiguranje bezbednosti naroda, i socijalni progres. Josip Broz Tito pridavao je veliki značaj razvijanju svestrane saradnje između SKJ i KPSS, između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Njegovi redovni susreti sa sovjetskim rukovodiocima doprinosili su produbljivanju sovjetsko-jugoslovenskog prijateljstva. U ovim tužnim danima, CKKPSS, Prezidijum Vrhovnog sovjeta SSSR i Savet ministara SSSR, ponovo potvrđuju nepromenjenu želju Sovjetskog Saveza za učvršćenje prijateljskih odnosa sa SFRJ i SKJ, na osnovi stalnog poštovanja zajednički na najvišem nivou usaglašenih principa i dogovora o nemešanju u untrašnje poslove, ravnopravnosti, strogog uvažavanja suverenih prava, i u duhu uzajamnog razumevanja, i poverenja.«

Solun: »Mi, mladi komunisti, klanjamo se ispred senke velikana«, kaže se u saopštenju solunske centrale Omladinske (unutrašnje) komunističke organizacije Grčke »Rigos Fereos«. »Cenimo nepokolebljivog borca i njegova nadahnuća borbi jugoslovenskih naroda. Cenimo komunističkog vođu, koji je osvetlio i otvorio nove puteve borbi za bolji život.«

Konakri: U Gvineji je proglašena trodnevna nacionalna žalost povodom smrti predsednika Tita. Zastave u Konakriju spuštene su na pola koplja, a predsednik Seku Ture, koji se nalazi u Pekingu, odlučio je da prekine svoju službenu posetu Kini i da dođe u Beograd, da bi prisustvovao sahrani svog prijatelja, predsednika Tita. Predsednik Republike Ahmed Seku Ture: Sa ogromnim bolom, saznali smo u Pekingu, gđe se nalazimo u zvaničnoj poseti, za smrt našeg Velikog druga i nikad prežaljenog prijatelja i saborca za istorijski napredak naroda, maršala Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ, eminentnog osnivača velikog međunarodnog pokreta nesvrstanih. Ovaj dostojan sin, slavni borac za opšti napredak, bio je, bez svake sumnje, jedna od najvećih ličnosti našeg vremena, jedan od savršenih i postojanih oličenja legitimnih težnji i želje za nezavisnošću i solidamošću koje su vodile naše narode ka stvaranju jednog novog društva koje oni grade, radi postizanja njihovog blagostanja i sreće. U ime revolucionarnog naroda Gvineje, a i u ime afirčkih naroda koji su mu se jednodušno divili i ukazivali mu poverenje i privrženost, upućujemo njegovoj porodici, neustrašivom borbenom narodu SFRJ, a i svim nesvrstanim narodima čiji je on bio verni tumač i hrabra avangarda, naše iskreno saučešće.«

Pjongjang: Centralni komitet Radničke partije DNR Koreje i vlada DNR Koreje ističu, u zajedničkom saopštenju, da je predsednik Tito bio istaknuti lider jugoslovenskih naroda, koji se predano borio za revolucionarnu stvar radničke klase i za oslobođenje naroda. U saopštenju se navodi, daje predsednik Tito bio bliski prijatelj korejskog naroda, i da je težio prijateljstvu i saradnji među narodima ove zemlje. »Smrt predsednika Tita predstavlja veliki gubitak ne samo za jugoslovenske narode, nego, istovremeno, i za sve narode nesvrstanih zemalja, i miroljubive narode u svetu.« Proglašena je i petodnevna žalost zbog »gubitka velikog prijatelja Korejaca — maršala Tita«

La Paz: Bolivijska škola u La Pazu, koja nosi ime »Republika Jugoslavija «, održala je, takođe, komemorativnu svečanost uz učešće svih profesora i učenika, proglasivši dan žalosti u školi. U ovoj školi priprema se posebna Knjiga žalosti, koja će biti posvećena uspomeni na predsednika Tita. Sindikalni pokret Bolivije (COB), u posebnom proglasu, kaže da je umro »izvanredan vođa naroda, koji je uspeo samostalno da izgradi socijalizam«.

Zvanični predstavnik Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) izjavio je: »Smrću predsednika Tita, prijateljska Jugoslavija i jugoslovenski narodi izgubili su velikog vođu, a palestinska revolucija izgubila je velikog prijatelja koji je stajao uz naš narod u svim prilikama i uslovima, braneći iskreno i nepokolebljivo njegova legitimna prava, shodno svojim revolucionarnim principima da stalno stoji iza pravednih stvari potlačenih naroda sveta.«

Adis Abeba: Na najstarijem univerzitetu u ovom delu Afrike, u Adis Abebi, čiji je počasni doktor nauka predsednik Tito, održan je komemorativni skup posvećen odavanju pošte velikom državniku i utemeljivaču nesvrstavanja — Josipu Brozu Titu. U zemlji je proglašena trodnevna žalost i zastave su spuštene na pola koplja. Organizacija afričkog jedinstva (OAJ), čije je sedište u Adis Abebi, takođe je odala poštu našem predsedniku i uputila je poruku u kojoj se izražava spremnost ove Organizacije, čije članice mogu biti samo nesvrstane zemlje, da »neumorno radi da bi i dalje cvetali ideali koje je Tito pružio svetu«.

Akra: Zastave u Gani spuštene su na pola koplja, i proglašena je četvorodnevna žalost povodom smrti predsednika Tita. Predsednik Gane Hila Liman prvi se upisao u Knjigu žalosti u jugoslovenskoj ambasadi u Akri, i tom prilikom izjavio svoje saučešće recima, da je »umro lider koji će ostati zapamćen kao jedan od arhitekata nesvrstanosti. Sa dubokom tugom, saznao sam za smrt vašeg slavnog vođe i predsednika, maršala Josipa Broza Tita. Hrabro braneći nezavisnost svoje zemlje, usmeravajući je suprotno od nadmetanja velikih sila, on je inspirisao »treći svet« da takođe brani svoju slobodu i teritorijalni integritet.

ČSSR: »Generalni sekretar CKKP i predsednik Republike Gustav Husak i predsednik vlade Lubomir Štrougal: Sa dubokim bolom primili smo vest o smrti velikog državnika, političara, revolucionara i vojnog rukovodioca, predsednika SKJ i predsednika SFRJ, druga Josipa Broza Tita. Ceo njegov život bio je usko povezan sa revolucionarnim pokretom i borbom jugoslovenske radničke klase. U odlučujućoj meri učestvovao je u radu i aktivnosti SKJ, koji je u teškim uslovima ilegalnosti i proganjanja organizovao jugoslovenske narode u borbi za svrgavanje vladavine buržoazije i veleposednika. Ime Josipa Broza Tita ostaće zauvek povezano sa herojskom borbom jugoslovenskih naroda za vreme drugog svetskog rata i on će neizbrisivo ostati u istoriji borbe evropskih naroda protiv fašizma. U godinama posle oslobođenja, vršeći najodgovornije partijske i državne funkcije, njegova je značajna zasluga za postignute uspehe u socijalističkoj izgradnji bratske Jugoslavije. Međunarodni komunistički i radnički pokret gube smrću druga Josipa Broza Tita svog značajnog rukovodioca, dugogodišnjeg borca protiv fašizma, imperijalizma, kolonijalizma i rasizma, borca za ideje socijalizma, mira i progresa u celom svetu. Primite, poštovani drugovi, iskreno saučešće Centralnog komiteta KPČ, predsednika ČSSR, vlade ČSSR, i celog čehoslovačkog naroda. Svetla uspomena na druga Josipa Broza Tita, velikog sina jugoslovenskih naroda, ostaće trajno u našem sećanju.

NDR JEMEN:  Generalni sekretar Centralnog komiteta Socijalističke partije, predsednik Prezidijuma Vrhovnog narodnog saveta i predsednik vlade Ali Naser Muhamed: U ime Centralnog komiteta Socijalističke partije Jemena i Prezidijuma Vrhovnog narodnog saveta, radnika i trudbenika demokratskog Jemena, želimo da Predsedništvu CKSKJ, Predsedništvu SFRJ i, putem vas, narodima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sa tugom i bolom uputimo naše najdublje saučešće povodom smrti predsednika Josipa Broza Tita, pravog sina jugoslovenskih naroda i istaknutog lidera i jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih. Smrt predsednika Tita nije samo gubitak za prijateljski narod Jugoslavije, nego i ogroman gubitak za sve snage u svetu koje vole slobodu i mir, a posebno za nesvrstane zemlje. Tokom svog revolucionarnog života, on je uspeo da narode Jugoslavije oslobodi od jarma fašizma i povede putem socijalizma. Predsednik Tito učinio je veliki napor na međunarodnom planu, pomažući utemeljenju vrednosti kao što su oslobođenje i mir i večne i sjajne vrednosti osnivanja pokreta nesvrstanih i međunarodne uloge tog pokreta u borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, cionizma i rasizma. Oslobodilački pokret Arapa našao je u drugu Titu hrabrog borca i istinitog prijatelja arapske borbe protiv imperijalizma i cionističke okupacije, a za oslobađanje njihovih okupiranih teritorija i ostvarivanje palestinskih legalnih nacionalnih prava, zajedno sa pravom na osnivanje sopstvene države sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom na čelu.

Predsednik Republike Kamerun Ahmadu Ahiđo: Duboko potreseni narod Kameruna, njegova vlada, i ja lično, primili smo vest da je preminuo maršal Tito, predsednik SFRJ. Smrt tog velikog državnika predstavlja ogroman gubitak za Jugoslaviju, jer je on umeo, uprkos teškoćama, da pruži svojoj zemlji neophodne podsticaje da iz njih izađe, a i da je dovede u red velikih industrijskih zemalja. Maršal Tito bio je jedna od najmarkantnijih figura našeg veka, živi simbol jedinstva i vere u pokret nesvrstanih i neumorni branilac interesa »trećeg sveta«. Uspomena na ovog velikog borca ostaće zauvek urezana u dušu svih naroda odanih miru i pravdi.

Prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Kube i predsednik Državnog saveta i vlade Fidel Kastro: Saznavši, sa dubokim bolom, vest o smrti predsednika Josipa Broza Tita, želim da vam izrazim, i putem vas Savezu komunista Jugoslavije, vladi SFRJ, i jugoslovenskim narodima, naše najiskrenije saučešće u ovim bolnim trenucima. Misao i delo predsednika Tita bili su u službi oslobađanja njegovog naroda od njegove najranije mladosti. Istaknuti član KP Jugoslavije od njenog osnivanja i osnivač i stvaralac narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, njegov zaslužan revolucionarni rad pamtiće se uvek, a naročito njegov značajan doprinos slomu nemačkog fašizma, kada je predvodio antifašistički otpor jugoslovenskih naroda tako dostojanstveno i hrabro. Zbog toga, osećanje koje obuzima jugoslovenske narode u ovim trenucima dele svi oni u svetu koji su se borili za nacionalno oslobođenje i razvoj svojih naroda. Odajemo poštu danas i osnivaču i vođi Jugoslavije, nepokolebljivom pokretaču jedinstva naroda koji sačinjavaju jugoslovensku državu. Sećam se, u ovom času, bratskih susreta koje smo imali sa predsednikom Titom. Njegovo prisustvo na Šestoj konferenciji na vrhu zemalja pokreta nesvrstanih, koja je održana u našem glavnom gradu, bilo je njegov poslednji nastup na međunarodnoj sceni i ne možemo ga zaboraviti. Pokret nesvrstanih danas je takođe dirnut gubitkom onoga koji je bio jedan od njegovih slavnih osnivača. Kubanski narod pridružuje se svim srcem bolu vaših naroda i spušta zastave na pola koplja u počast jugoslovenskog lidera i vođe.

Predsednik partije FREELIMO i predsednik Republike Samora Moises Mašel: Narod Mozambika, sa najvećom žalošću, primio je vest o smrti njegove ekselencije maršala Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ. Heroj otpora nacizmu, pregalac narodnog jedinstva i istorijski vođa SFR Jugoslavije, predsednik Tito bio je jedna od najvećih ličnosti našeg veka. Njegove odlike donele su mu divljenje i sveopšte poštovanje. Jugoslovenski narod izgubio je jednog od svojih najboljih sinova. Mozambički narod izgubio je druga, saborca u borbi za nacionalno oslobođenje, a međunarodna zajednica istaknutog državnika. Pokret nesvrstanih zemalja, koji danas ujedinjuje tri četvrtine čovečanstva, imao je u predsedniku Titu jednog od svojih nadahnutih osnivača. Aktivnosti pokreta nesvrstanih zemalja predstavljaju moćno oružje ugnjetavanih naroda u borbi za njihovu nacionalnu slobodu i za otklananje nepravednih ekonomskih odnosa i dominacije, koje je imperijalizam nametnuo i pokušava da održi. Nezaboravni lik maršala Josipa Broza Tita ostaće u sećanju mozambičkog naroda, a njegov primer patriote, neumornog borca protiv rasizma, fašizma i kolonijalizma, poštuju i dalje će poštovati narodi u borbi za slobodu, nacionalnu nezavisnost i prosperitet.

NAMIBIJA – SVAPO, Predsednik Sam Nujoma: Smrt njegove ekselencije predsednika, maršala Josipa Broza Tita, predstavlja veliki i nenadoknadiv gubitak ne samo za jugoslovenski narod, nego i za celo čovečanstvo, za sve slobodoljubive narode Juga Afrike, a posebno Namibije. Predsednik Tito bio je veliki državnik, neizmerno mudar i hrabar, borac za mir i socijalnu pravdu. Kao veliki heroj, neustrašivi i genijalni vođa i borac jugoslovenskog partizanskog rata protiv fašizma, imperijalizma i nacističke okupacije, predsednik Tito postao je jedan od istaknutih simbola u svetu. On je bio izvor političke inspiracije i podsticaja za kolonijalne i eksploatisane narode Afrike, Azije, Latinske Amerike i druge, u njihovoj borbi za samoopredeljenje, nacionalnu nezavisnost, mir i socijalnu pravdu.

SAHARSKA REPUBLIKA: Generalni sekretar Fronta Polisario, i predsednik Saveta komande revolucije Mohamed Abdelaziz: Obraćam vam se, dragi drugovi, u ovim teškim trenucima kroz koje prolaze bratski narodi Jugoslavije nakon objavljivanja bolne vesti o smrti predsednika Tita, koji se bez prestanka borio za slobodu, za dostojanstvo i nezavisnost, zaštitnika svih ugnjetenih naroda. Obraćam vam se da bih vam, u ime naroda, i vlade Demokratske Arapske Saharske Republike, a i u svoje lično ime, izrazio naše najdublje saučešće, i našu borbenu solidarnost sa vašim narodima, vašom Partijom, i vladom.

SUDAN: Predsednik Republike Džafer el Nimeiri: Naš narod veoma poštuje predsednika Tita od njegove prve istorijske posete Sudanu, ceni njegovo prijateljstvo, i divi se njegovoj mudrosti i idejama koje je ostavio za sobom. Naš narod je uspostavio veoma srdačne odnose sa jugoslovenskim narodom, sa kojim ima najbolju saradnju u svim oblastima. U ime sudanskog naroda, njegove političke organizacije, i njegove vlade, a i u svoje lično ime, želim da prenesem vama, ožalošćenom jugoslovenskom narodu, njegovim političkim organizacijama, njegovoj vladi, pa i ožalošćenom svetu, najdublje saučešće u nadi da ćemo u Titovim idejama i iskustvu naći ono što će nas voditi u našim srdačnim odnosima i uzajamnoj saradnji.

 

Izvod iz: »Jugoslavija o Titu — Svet o Titu 1980«, Politika, 11. X 1980.
Priprema: Princip.info

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.