Američki juriš na pobednika

Vlast Nikolasa Madura–zašto je "nelegitimna"?

Da li su oni koji tvrde da je Nikolas Maduro diktator, uzurpator i da ne poseduje legitimitet u periodu od 2019. do 2025. godine, ponudili makar jedno ubedljivo obrazloženje? Ili misle da je dovono da upornoponavljaju ono što čuju od zapadnih mentora?

Navodnu nelegitimnost zasnivaju na tvrdnji: „Izbornom procesu koji je sproveden u Venecueli 20. maja 2018. godine nedostaje legitimnost jer nije uključivao učešće svih venecuelanskih političkih aktera, niti prisustvo nezavisnih međunarodnih posmatrača, niti potrebne međunarodne garancije i standardi za slobodan, pošten i transparentan proces. ”

Lideri dela venecuelanske opozicije, instrumentalizovane od Zapada , neumorno ponavljaju, bez argumenata, da je Maduro uzurpator. Uočajničkom aktu, potpredsednik Sjedinjenih Država, Majk Pens (Mike Pence), kada je pritisnut po SAD nepovoljnim rezultatima i mlitavošću svojih oslonaca za prevrat, odlučio je da lično pozove na opozicioni marš 23. januara. Učesnici “marša” su insistirali i ponovili američke floskule da je predsednik Nikolas Maduro uzurpator i nelegitimni diktator.

Strategija je jasna: ponavljati laži hiljadu puta kako bi je pretvorili u istinu.

Raščlanimo laž:

  1. Predsednički izbori su održani 20. maja 2018. Godine. Dakle pre 10. januara 2019. godine, kada, prema odredbama članova 230 i 231 Ustava Venecuele, ističe mandat predsednika za period od 2013-2019.g. Kršenje Ustava bi bilo da su izbori održani nakon 10. januara 2019. godine, ili još gore, ako nisu održani.
  2. Venecuelanska opozicija je tražila da se izbori održe. Shodno tim zahtevima, oni su održani u maju, a ne u decembru, kao što je to tradicionalno bio slučaj, jer je to bio zahtevopozicije koja je ispostavljen u okviru dijaloga u Dominikanskoj Republici, a koji se dogodio u prvom tromesečju 2018. godine.
  3. U Venecueli, glasanje je pravo, a ne dužnost. Oni koji su se slobodno odlučili, iako pod uticajem nekih nedemokratskih političkih organizacija koje su pozivale na apstinenciju, da ne idu na birališta, u potpunosti su u pravu, ali ni na koji način to ne čini izborni proces nelegitimnim, još manje kada bi to impliciralo ignorisanje i nepoštovanje 9,389,056 biračakoji su odlučili da iskoriste svoje pravo glasa.
  4. Šesnaest političkih partija je učestvovalo u izbornomnadmetau: PSUV, MSV, Tupamaro, UPV, Podemos, PPT, ORA, MPAC, MEP, PCV, AP, MAS, Copei, Esperanza por el Cambio, UPP89. U Venecueli nije obavezno da sve političke stranke učestvuju u izbornim procesima. Oni imaju puno pravo da odluče – da li će učestvovati ili ne, što ovaj sistem čini demokratskim. Činjenica da su tri stranke (AD, VP i PJ) slobodno odlučile da ne učestvuju, ne čini izborni proces nelegitimnim.
  5. Šest kandidata se kandidovalo za predsednika: Nikolas Maduro, Henri Falkon, Javier Bertući, Ronaldo Kvijada, Francisko Viskonti Osorio i Luis Alejandro Rati (poslednja dva su odlučila da se povuku).
  6. Maduro je osvojio izbore sa ubedljivom razlikom, dobivši 6,248,864 glasova, 67,84%;sledi Henri Falkon sa 1,927,958, 20,93%; Javier Bertući sa 1.015.895, 10,82% i Ronaldo Kvijada koji je dobio 36,246 glasova, 0,39% od ukupnog broja. Razlika između Madura i Falkona bila je 46,91 procentnih poena.
  7. Oko 150 ljudi pratilo je izborni proces, uključujući 14 izbornih komisija iz 8 zemalja; 2 tehničke izborne misije; 18 novinara iz različitih delova sveta; 1 MEP i 1 tehničko-izborna delegacija iz Ruskog izbornog centra.
  8. Izbori su održani po istom izbornom sistemu koji je korišćen na parlamentarnim izborima u decembru 2015. godine, na kojima je pobedila venecuelanska opozicija. Ovaj sistem je automatizovan i revidiran pre, tokom i nakon izbora. Ovaj sistem garantuje principe “jednog birača, jednog glasa”, jer je samo sa otiskom prstiju mašina za glasanje otključana; takođe garantuje se “tajnost glasanja”.
  9. Izvršeno je osamnaest revizija automatizovanog sistema. Predstavnici kandidata Henrija Falkona učestvovali su u svih 18 i potpisali akte u kojima izražavaju svoju saglasnost sa izbornim sistemom. Revizije su javne i televizijske emisije su sve prenosile uživo na kanalu Nacionalnog izbornog veća. Jednom kada su revizije sprovedene, sistem je blokiran i jedini način da mu se ponovo pristupi je istovremeno uvođenje tajnih kodova koje svaka politička organizacija drži kod sebe.
  10. Nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom procesu nije osporio rezultate. Nema dokaza o prevari, oni nisu predstavili nikakav dokaz ili konkretnu osudu za prevaru.

Predsednički izbori 20. maja 2018. bili su slobodni, transparentni, pouzdani, sigurni iu skladu sa Ustavom i zakonima uprkos antidemokratskom pozivu na uzdržavanje od strane jednog sektora opozicije.

Autor: Ratko Krsmanović

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.