Kim Il Sung – Saradnja Jug-Jug i uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka

Saradnja Jug-Jug najbolji je način da zemlje u razvoju učvrste svoju ekonomsku nezavisnost i ostvare potpunu ekonomsku slobodu putem bliske ekonomske i tehničke saradnje. Tek kada postanu ekonomski nezavisne, zemlje u razvoju mogu da oslobode svoje narode od zaostalosti i siromaštva, gladi i bolesti – posledica imperijalističke kolonijalne vladavine; i da učvrste političku nezavisnost koju su već izvojevale.

Narod koji ekonomski zavisi od druge države mora biti politički podređen. Ekonomska zavisnost neminovno dovodi do političke zavisnosti, a ekonomska potčinjenost rezultira političkom podređenošću. Borba za ekonomsku nezavisnost druga je oslobodilačka borba, za eliminaciju ekonomske zaostalosti i siromaštva i postizanja potpunog nacionalnog suvereniteta. Narodi zemalja u razvoju moraju da preuzmu na sebe borbu za ekonomsku nezavisnost. Imperijalisti nikada ne donose zemljama u razvoju ekonomsku nezavisnost. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju raskrčiti put za opstanak ostvarivanjem saradnje Jug-Jug pod zastavom kolektivne samoodrživosti i izgraditi svoje nezavisne nacionalne ekonomije.

Danas se međunarodna ekonomska situacija menja na štetu zemalja u razvoju. U tim okolnostima sve je hitnije ostvariti saradnju Jug-Jug. Kada su njihovi narodi suočeni sa pretnjom povećanja gladi i bolesti, zemlje u razvoju morale bi udružiti snage i sarađivati međusobno. Danas lideri mnogih Nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju pozivaju na blisku saradnju ovih naroda, insistirajući na tome da svoju sudbinu oblikuju nezavisno i na vlastitu odgovornost. To je sasvim prirodno. Ako ostvare saradnju Jug-Jug, zemlje u razvoju biće u stanju da ojačaju dovoljno da se suprotstave i pregovaraju sa razvijenim zemljama i započnu period pogodan za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka.

Mnogo je stvarnih situacija i prilika za saradnju Jug-Jug. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju poseduju ogromne teritorije bogate sirovinama i stekle su dragoceno iskustvo i stručnost tokom stvaranja novog života. Ako u potpunosti aktiviraju svoju radnu snagu i materijalne resurse i izgrade ekonomsku saradnju i razmenu na principu zadovoljenja obostranih potreba, zemlje u razvoju pronaći će rešenja za teške i složene probleme koji nastaju u izgradnji novog života bez traženja pomoći razvijenih zemalja. Istorijsko iskustvo pokazuje da čak i siromašne i nazadne zemlje mogu postići velike stvari ako udruže napore.

Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju započeti u onim oblastima u kojima su saradnja i razmena moguće i hitne, i proširiti saradnju i razmenu na svaki način kako bi se njihovi narodi oslobodili zaostalosti i siromaštva, gladi i bolesti i postigli ekonomsku nezavisnost.

Prvo, saradnja Jug-Jug mora se proširiti i razvijati u sferi hrane i poljoprivrede. Rešavanje problema hrane i poljoprivrede je od ogromnog značaja za napredovanje u izgradnji novog društva i promovisanja dobrobiti ljudi. Saradnja i razmena u poljoprivredi moraju biti koncentrisani na postavljanju sopstvenih proizvodnih osnova sa ciljem postizanja prehrambene samodoodrživosti u kratkom roku. Da bi zemlje u razvoju postigle osnovno rešenje problema sa hranom, svaka zemlja mora značajno povećati proizvodnju žita uzgajanjem dobrih useva. Danas mnoge Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju nisu u stanju da se oslobode gladi i siromaštva koje su rezultat imperijalističke kolonijalne vladavine. To nije zato što su poljoprivredna zemljišta neadekvatna, već zato što ne mogu uzgajati dobre useve zbog nedostatka navodnjavanja, mašina i tehnologije.

Smatramo da prvo moramo povećati saradnju na polju navodnjavanja. Da bi zemlje u razvoju sprečile štetu od suše i obezbedile dobru i redovnu žetvu, potrebno je uspostaviti sistem za navodnjavanje. Većina Nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju, uključujući afričke države, imaju ogromne vodene resurse i budućnost za izgradnju sistema navodnjavanje je obećavajuća. Bilo bi razumno razraditi zajedno „desetogodišnji plan izgradnje sistema navodnjavanja u zemljama u razvoju“ i „desetogodišnji plan izgradnje navodnjavanja u Africi“, osnovati organizaciju koja koordinira saradnju u izgradnji sistema navodnjavanja, i takođe zajednički osnovati preduzeća za navodnjavanje.

Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju takođe moraju usko sarađivati jedna s drugom u svojim naporima da poboljšaju način uzgajanja. Najvažniji način za povećanje proizvodnje žitarica u zemljama u razvoju je uzgajanje useva naučno i tehnološki. Samo poboljšanje načina uzgoja odraziće se na povećanje poljoprivredne proizvodnje, iako ne zahteva velika ulaganja. Zemlje u razvoju moraju kreirati novi način poljoprivrede koji odgovara topografskim i klimatskim uslovima svake zone i zemlje i moraju međusobno podeliti dobra iskustva stečena u tom polju. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju uspostaviti široku saradnju i razmenu jedna s drugom u oblasti selekcije i proizvodnje semena. Zemlje čija su tehnologija i iskustva dobra u ovom polju moraju isporučiti tehnologiju za selekciju i proizvodnju semena drugim zemljama u razvoju i obezbediti uzorke tamo gde je to potrebno.

Da bi se povećala proizvodnja žitarica, potrebno je intenzivirati zajedničko proučavanje i međusobnu saradnju u oblasti poljoprivredne nauke. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju pokrenuti zajedničko ulaganje u poljoprivredu. To je razuman način da zemlje u razvoju, uključujući afričke države, reše problem hrane. Ako preduzmu obimno zajedničko ulaganje u poljoprivredu, zemlje u razvoju neće samo spasiti ljude od gladi brzim povećanjem poljoprivredne proizvodnje nego će i ojačati temelje poljoprivredne proizvodnje. U ovom su poduhvatu važne zajednička organizacija i zajedničko upravljanje poljoprivrednim zemljištem. Ove farme se mogu voditi na takav način da one zemlje koje su zaostale u poljoprivrednoj tehnologiji obezbeđuju zemlju i radnu snagu, a one čija je poljoprivredna tehnologija razvijena dobavljaju poljoprivredne mašine i đubriva, poljoprivredne hemikalije i druga poljoprivredna sredstva i tehnička znanja.

Efikasna mera za Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju bila bi da organizuju zajednička preduzeća za proizvodnju poljoprivrednih mašina i materijala kako bi zadovoljile njihove potrebe za poljoprivrednom mehanizacijom, navodnjavanjem, đubrivom i poljoprivrednim hemikalijama. Za sada, bilo bi korisno za one zemlje u razvoju koje su relativno zaostale u stručnosti, da uz pomoć́ iskusnijih zemalja izgrade fabrike poljoprivrednih mašina, povećaju proizvodnju poljoprivrednih mašina za uzgoj stoke, kao i druge srednje i male poljoprivredne mašine. Intenziviraćemo saradnju sa Nesvrstanim zemljama i zemljama u razvoju, posebno sa afričkim zemljama, usmeravajući glavne napore ka izgradnji čvrstih temelja za poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu samoodrživost.

Drugo, saradnja i razmena moraju se široko promovisati u oblasti javnog zdravlja. Saradnja Jug-Jug u ovoj oblasti mora se koncentrisati na rešavanje najhitnijih problema koji se javljaju u pružanju zdravstvene zaštite za ljude svake zemlje u razvoju do 2000. godine.

Jedan od problema koji se pre svega mora rešiti u spašavanju naroda Nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju od bolesti je uklanjanje epidemija i parazitskih infekcija. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju da se oslanjaju na dragocena iskustva stečena u zdravstvu, istovremeno aktivirajući saradnju u pronalaženju efikasnijih načina i sredstava u ovoj sferi. Na prvom mestu, neophodno je razvijati medicinsku nauku kroz dobru kombinaciju moderne i tradicionalne medicine, savremenog lečenja i narodnog leka i tako ojačati saradnju u ovoj oblasti.

Da bi saradnja Jug-Jug u zdravstvu napredovala, moraju se usmeriti napori ka rešavanju problema nestašice lekova. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju povećati saradnju u razvoju proizvodnje preventivnih lekova i takođe poboljšati saradnju u proizvodnji osnovnih lekova. Posebno treba intenzivirati saradnju na izgradnji baza za proizvodnju lekova. Osnivanje zajedničkih farmaceutskih preduzeća je važan način efikasne saradnje u ovoj sferi. Ako do toga dođe, biće preporučljivo potpisati sporazume o specijalizaciji u proizvodnji lekova na svetskom nivou, imajući u vidu sirovinske resurse, proizvodne kapacitete i potražnju za medicinskim zalihama u svakoj zemlji. Zajedničko upravljanje bolnicama takođe je efikasno sredstvo saradnje u sferi javnog zdravlja.

Treće, potrebno je preduzeti praktične mere za širenje i razvoj saradnje i razmene između Nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju prema programu ekonomske saradnje koji je već́ razrađen. Pre svega, da bi se rešio problem finansija, kamen spoticanja u saradnji Jug-Jug, i podstakli međusobni sporazumi, potrebno je izgraditi Banku Juga i usvojiti sve mere potrebne za unapređenje trgovine i saradnje u poljima finansija i valuta. Uspostavljanje Globalnog sistema trgovinskih preferencija između zemalja u razvoju je od velikog značaja za unapređenje trgovine među tim zemljama. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju uložiti zajedničke napore da se ovaj sistem uvede što je pre moguće.

Apsolutno je potrebno povećati političku podršku saradnji Jug-Jug da bi se sproveo akcioni program za ekonomsku saradnju. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju razgovarati o pitanju saradnje Jug-Jug na visokom nivou i razvijati važne uslove za usvajanje praktičnih mera. Nesvrstane zemlje moraju posvetiti dužnu pažnju koordinaciji programa ekonomske saradnje Pokreta nesvrstanih i takođe prilagođavanju stavki saradnje sa programom Pokreta nesvrstanih na racionalan način. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju neprestano istraživati i razvijati pozitivne načine i sredstva za širenje saradnje Jug-Jug i povećavati njegovu efikasnost u skladu sa zahtevima koji se javljaju u praksi. One moraju prevazići bilo kakve poteškoće u razvoju ekonomske i tehničke saradnje pokazujući duh međusobne saradnje i solidarnosti u najvećoj meri.

Ako u potpunosti ostvare saradnju Jug-Jug u poljoprivredi, javnom zdravstvu i drugim važnim oblastima, učiniće velike korake u svojim naporima da eliminišu siromaštvo i bolest i steknu ekonomsku nezavisnost.

***

Jedan od važnih zadataka sa kojim se danas suočavaju Nesvrstane i zemlje u razvoju jeste uklanjanje starog međunarodnog ekonomskog poretka i uspostavljanje novog, pravednijeg, zasnovanog na principima nezavisnosti, jednakosti i višestrane koristi. U prošlosti su ove zemlje zacrtale zajedničku strategiju za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka i borile se da je sprovedu u delo. Kao rezultat energičnih napora ovih zemalja, mnoge međunarodne konferencije, uključujući i specijalno zasedanje Generalne skupštine UN-a, usvojile su deklaraciju i programe delovanja, za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka, preduzele odgovarajuće korake i formirale različite međunarodne organizacije.

Međutim, zbog nepoštenog stava razvijenih kapitalističkih zemalja po pitanju održanja starog međunarodnog ekonomskog poretka, borba zemalja u razvoju za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka nije ostvarila realan napredak. Razvijene kapitalističke zemlje ne odriču se svog monopolističkog položaja u međunarodnim ekonomskim odnosima mirnim putem, niti prihvataju predlog zemalja u razvoju za pregovore o uspostavljanju novog međunarodnog ekonomskog poretka. Oslanjajući se na stari međunarodni ekonomski poredak, imperijalisti pljačkaju prirodne resurse zemalja u razvoju, plaćaju samo mrvice za rezultate rada njihovih naroda i opstruiraju ekonomski razvoj tih država.

Protekcionistička trgovina i politika visokih kamata koju vode razvijene zemlje, uz stalno pogoršavajuće uslove trgovine i masovno povećanje spoljnih dugova zemalja u razvoju, ozbiljno utiču na socijalni i ekonomski razvoj Nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju. Zbog nepoštenog međunarodnog ekonomskog poretka, ekonomije zemalja u razvoju slabe i stagniraju. Ekonomska situacija naročito u afričkim zemljama se pogoršava. Kontinuirana svetska ekonomska kriza i teška ekonomska situacija u zemljama u razvoju za koje je odgovoran nepravedni ekonomski poredak čine svetsku situaciju nestabilnijom i pretnjom za pravdu i mir. U stvarnosti, bez ukidanja starog ekonomskog poretka, proizvoda kolonijalnog sistema i poluge imperijalističke eksploatacije i pljačke, nemoguće da se Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju oslobode međunarodne eksploatacije i pljačke, a zatim i razviju. Tek kada reorganizuju širok spektar nepravednih i nerazumnih ekonomskih odnosa u svim granama trgovine, finansija, valute itd., zemlje u razvoju mogu eliminisati izvor međunarodne eksploatacije i stvoriti povoljne uslove za njihov ekonomski razvoj.

Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju se boriti za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka u skladu sa svojom zajedničkom strategijom.

Prvo, moraju nastaviti da ulažu strpljive napore u promovisanje pregovora za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka. Važan faktor u sprovođenju njihove strategije za pregovore je da Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju preduzmu zajedničke akcije. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju moraju zajedno utvrditi strategiju za pregovore koja će odgovarati međunarodnoj ekonomskoj situaciji, istražiti procedure i načine pregovora i efikasno koordinisati politiku i načine pregovora kako bi se njihova pozicija poboljšala. U tu svrhu, bila bi realna ideja osnovati stalni Ministarski odbor Nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju prema preporuci Koordinacionog biroa Konferencije ministara spoljnih poslova, održanoj u Nju Delhiju.

Drugo, napori trebaju biti usmereni ka uspostavljanju pravednog i stabilnog međunarodnog sistema finansija i valuta. Ekonomske poteškoće zemalja u razvoju i svetska ekonomska kriza umnogome imaju veze sa nepravednim međunarodnim sistemom finansija i valuta. Ovaj sistem mora biti reorganizovan tako da ispuni potrebe današnjice i u korist ekonomskog napretka zemalja u razvoju. Novi međunarodni sistem finansija i valuta morao bi olakšati ekonomsku saradnju na svetskom nivou i revitalizovati svetsku ekonomiju uklanjanjem privilegija i samovolje razvijenih kapitalističkih zemalja i garantovanjem stabilnosti monetarne cirkulacije i finansijskih uslova za međunarodnu trgovinu. U tom cilju, međunarodne finansijske organizacije trebale bi usvojiti takve rezolucije koje će garantovati jednakost između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja, uspostaviti stabilan i realan sistem deviznog kursa, stvoriti međunarodnu likvidnost u skladu sa potražnjom i pošteno je distribuirati između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja.

Takođe, problem sa spoljnim dugom zemalja u razvoju mora se rešiti pošteno, čime se obezbeđuje njihov društveni i ekonomski razvoj i stabilnost. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju treba vrlo uskoro da održe međunarodnu konferenciju o finansijama i valuti za razvoj kako bi radile na uspostavljanje novog međunarodnog sistema finansija i valuta.

Treće, treba uložiti aktivne napore za uspostavljanje novog sistema trgovine. Trenutno se u trgovini između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja, kao i uvek, vrši nejednaka razmena. Zemlje u razvoju prodaju sirovine po niskim cenama, kupuju proizvedenu robu po preterano visokim cenama, a udeo koji proizvedena roba čini u izvozu ovih zemalja se kontinuirano smanjuje. Rezultat toga je da trgovinski deficit zemalja u razvoju stalno raste i njihove ekonomske poteškoće postaju sve ozbiljnije. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju treba da spreče fluktuaciju cena primarnih proizvoda i da povećaju zaradu od izvoza prepravljanjem nepravednog sistema cena u trgovini i uspostavljanjem pravednog i profitabilnog sistema cena za primarne proizvode. Ono što je ovde važno jeste jačanje postojećih asocijacija proizvođača, istovremeno formiranje novih asocijacija i unapređenje njihove uloge.

Uspostavljanje zajedničkog fonda za opšti plan primarnih proizvoda važan je korak za zemlje u razvoju, u cilju stabilizaciju cena i prihoda izvozom primarnih proizvoda. Da bi osigurale da se zajednički fond što pre uspostavi, zemlje u razvoju moraće ubrzati prihvatanje sporazuma o osnivanju ovog zajedničkog fonda.

Razvijene zemlje se moraju odreći svoje protekcionističke politike i učiniti tržište otvorenim za zemlje u razvoju. One bi takođe morale ukloniti carinske i necarinske barijere za glavne proizvode zemalja u razvoju, preduzeti mere za stabilizaciju izvoznih prihoda u tim zemljama i omogućiti im da povećaju svoj udeo u preradi, prodaji, distribuciji i transportu sirovina i proizvoda. Preferencijalni tretman koji bi se dao proizvodima zemalja u razvoju morao bi se dalje poboljšati i međunarodni napori za uspostavljanju načela i propisa fer trgovine bi se morali uložiti.

Zemlje u razvoju ne bi trebalo da dopuste razvijenim zemljama da koriste sistem opštih preferencija kao sredstva za vršenje pritiska na njih, već da se bore protiv bilo kojeg čina zadiranja u njihov stalni suverenitet nad prirodnim resursima. Ako Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju povedu snažnu, zajedničku borbu za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka, razvijene zemlje će biti prisiljene da se dugoročno pridržavaju zahteva zemalja u razvoju, bez obzira da li im se to dopada ili ne.

 

Kim Il Sung, 20. jun, 1986. Selected Works, Vol. 40, pp. 117-144 Foreign Languages Publishing House, 1995.
Prevod: Princip.info

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.