Društvene mreže agencijama za bezbednost daju podatke o lokaciji korisnika

Internet servisi Fejsbuk (Facebook), Instagram, Tviter (Twitter), VK, Pikasa (Picasa) i Jutjub (Youtube) predavali su podatke o pristupu korisničkim podacima jednom čikaškom startapu koji je potom te podatke prodavao bezbednosnim agencijama u cilju nadzora i sigurnosti, izvestila je organizacija Američka unija za građanske slobode Severne Kalifornije (ACLU).

Državna dokumenta kojima je ACLU dobi pristup otkrivaju da su velike tehnološke korporacije dale „specijalni pristup” Geofidiji (Geofeedia). Radi se o kontroverznoj alatki za nadzor društvenih medija koja sadržaj društvenih mreža čini dostupnim za pretragu svojim klijentima. Oni potom mogu da vrše pretragu po ključnoj reči ili lokaciji da bi brzo našli sveži javni sadržaj.

Ova kompanija je potom plasirala svoje usluge ka nekih 500 agencija za sprovođenje zakona i za javnu bezbednost kao alatku za traženje rasnih nemira u Fergusonu uključujući i ubistvo Majka Brauna 2014. godine.

Uz pomoć zahteva za javne zapise, ACLU je otkrio da je Geofidija postigla dogovore sa Tviterom, Fejsbukom i Instagramom oko korisničkih podataka i dobila pristup na sve tri mreže koji im je omogućio da obrađuju korisnički sadržaj koji inače običnim korisnicima nije dostupan.

Policija Denvera je nedavno sklopila ugovor od 30,000 dolara godišnje sa Geofidijom.

Nikol Ozer, direktor za tehnologiju, građanske slobode i politiku ACLU, je rekao: „Ti specijalni dogovori su omogućili policiji da na mala vrata iskoristi ove moćne platforme i prati demonstrante.” Njegova organizacija stimuliše kompanije iza društvenih mreža da uspostave jasnu, javno dostupnu i transparentnu politiku koja bi zabranila zloupotrebu njihovih platformi za nadgledanje korisnika.

U odgovoru na izveštaj ACLU, Geofidija je objavila članak u kojem se poziva na slobodu govora i građanskih prava navodeći:

„Geofidija ima jasnu politiku koja sprečava neprikladno korišćenje našeg softvera. To uključuje zaštitu vezanu za slobodu govora i osigurava da krajnji korisnici neće neprikladno težiti da identifikuju pojedince na osnovu rase, etničkog porekla, vere, seksualne orijentacije ili političkih uverenja, između ostalih faktora.”