Interviju: Političko krilo IRA – Šin Fejn

This slideshow requires JavaScript.

U okviru Simpozijuma narodne borbe protiv imperijalizma održanog u Atini, imali smo priliku da razgovaramo sa Dirmutom Mekdaglasom (gal. Diarmuid  Mac Dubhghlais) iz delegacije irskog Republikanskog Šin Fejna (eng. Republican Sinn Fein, gal. Sinn Fein Poblachtach), i da njihovu borbu približimo našim čitaocima putem ovog intervjua.

Za našu publiku koja nije upoznata sa detaljima irske politike van onoga šta nude zvanični mediji, a što zapravo znači da do nas gotovo ne stižu vesti iz Irske, možete li ukratko da predstavite Republikanski Šin Fejn i da nam kažete kako se razlikuje od drugih organizacije koje su se odvojile od prvobitnog Šin Fejna, a polažu pravo na njegov istorijski kontinuitet?

Iako se smatra da se Republikanski Šin Fejn odvojio od Provizionalnog Šin Fejna (eng. Provisional Sinn Fein), to nije u potpunosti tačno. Na godišnjoj konferenciji 1986. godine debatovalo se o prihvatanju jedne od dve particionističke skupštine (tj. vlade) u Irskoj koja je postojala zahvaljujući britanskim zakonima. Većina je izglasala poverenje čime je došlo do osipanja članstva. Tehnički govoreći, oni koji su napustili organizaciju, zadržali su postojeći ustav i time predstavljaju kontinuitet Šin Fejna osnovanog 1905. godine. Bilo je pogrešno usvojiti novo ime, ali takva je istorija.

Što se tiče razlike između RSF-a i ostalih koji su napustili PSF, najprostije objašnjenje je da su i oni prihvatili particionističke skupštine u Irskoj, dok su neke od novijih grupa koje su se odvojile od PSF-a prihvatile i legitimitet skupštine u Stormontu u okupiranih šest grofovija, čime su prihvatili i celokupni legitimitet vlasti Vestminstera.

Jedno pitanje vezano za istoriju u vezi sa pitanjem Majkla Kolinsa. Šta je po RSF-u ispravan put: sporazum sa Velikom Britanijom ili ne?

Kratki odgovor je: NE. Irskoj nije mesto u Britaniji. Probali su sve moguće taktike na našoj zemlji izuzev jedne: POVLAČENJA. Iako je bila plima i oseka mira i rata kroz generacije, jedna stvar je ostala: uvek će biti otpora okupaciji naše zemlje. Majkl Kolins je za svoj sporazum koristio analogiju “stepenika” ka jedinstvu. Sto godina kasnije i tri podele po pitanju isterivanju okupatora, sve te partije su razvodnjile svoj stav po pitanju britanskog mešanja u Irskoj i sve su koristile istu liniju “stepenika”, ali nismo ništa bliže ujedinjenju.

Koji su politički ciljevi RSF-a i kakva je strategija da se oni postignu?

Prvi očigledni cilj je uklanjanje britanskog mešanja u irske poslove i uspostavljanje Republike. Potom moramo raditi na ponovnom uspostavljanju suvereniteta čiji je veći deo predat EU sporazum po sporazum. Narod irske je odbio i sporazum iz Nice i sporazum iz Lisabona, ali su partije iz establišmenta narodu rekle da je narod doneo pogrešne odluke i naterale ih na novo glasanje sa namerom da sprovedu glasanja sve dok se ne donese prava odluka.

RSF traži federalnu Irsku sa 4 provincije, a tu politiku promoviše kroz “Eire Nua” program. Mi smatramo da to najviše odgovara Irskoj gde postoje veoma različite potrebe za različite oblasti. Na primer, Zapadna Irska (Connaught) ima većinu malih farmera dok Severna Irska (Ulster – od devet grofovija) ima veliki broj protestanata, itd.

Naše je shvatanje da buržoaski izbori nisu objektivno merilo političke snage, pa nas interesuje kako vi poredite snagu RSF-a prema drugim političkim formacijama van prisustva u parlamentu?

RSF nije ogromna organizacija ali ima stabilno i posvećeno članstvu. Tokom godina članstvo koje je napustilo organizaciju se aktiviralo u novim organizacija, ali je fer reći da RSF ima čvrstu politiku koja se tiče mnogih vidova života u Irskoj. Neke od tih novih organizacija su po mom mišljenju popularnije danas poput onih koje su se prvobitno odvofile od PSF-a, ali i njihovo članstvo teži da otpada nakon kraćeg vremena. Nemaju drugih politika osim zahteva za ujedinjenjem bez jasne ideje kakva bi ujedinjena Irska trebalo da bude: da li federalna, neoliberalna, antiimperijalistička, itd.

Irska je svedok iznenađujuće pobede Šin Fejna u sve 32 grofovije. Kakav je odnos RSF-a sa (Provizionalnim) Šin Fejnom?

Odnos nije sjajan. Rascep iz 1986. je još uvek svež u sećanjima mnogih. Takođe činjenica da PSF učestvuje u administraciji šest okupiranih grofovija u ime Vestminstera znači za nas da su oni u najboljem slučaju marionete, a u najgorem kolaboracionisti. Oni se predstavljaju kao republikanci ali pozivaju na priznavanje nadmoći Vestminstera u politici; pozivaju na priznavanje kolonijalne paravojne policije kao legitimne policije u okupiranoj Irskoj, te pozivaju narod da cinkari one koji se suprotstavljaju okupaciji fizičkim sredstvima.

Ova pobeda je iznenadila čak i sam Šin Fejn. Da li to znači da je desničarska neoliberalna politika gurnula narod irske prema radikalnijim zahtevima za prekid sa neobuzdanim kapitalizmom? Mislite li da će Šin Fejn moći da održi svoja obećanja?

Dok za mnoge u svetu glasanje za levičarske mere i partije deluje kao da nema većih posledica, u Irskoj je to bilo i još uvek je od nešto većeg značaja. Generacijama su crkva i neoliberalni političari održavali dve partije na vlasti u poslednjih 100 godina. Na proteklim izborima je omladina donela svesnu odluku za koga da glasaju. To je direktna posledica nereprezentativnih mera nanetih narodu tokom poslednje decenije. Konkretno: nerešeno stambeno pitanje, manjak ulaganja u škole i bolnice, povećanje granice za penzionisanje dok se istovremeno dopušta prevremeno penzionisanje sa visokim penzijama za političare, i dok političari i bogati imaju pristup elitnom privatnom zdravstvu uz mogućnost da si priušte kuću ili kiriju.

Generacijama su ljudi glasali kako su glasali njihovi roditelji ili nisu glasali uopšte. Tako da je dobro videti više mlađih (od 25 do 35 godina) da izlaze na glasanje i da glasaju za partije koje se nazivaju levim. Po mom mišljenju, ako bi PSF oformio koaliciju sa drugim partijama, mogli bi da sprovedu progresivnu levičarsku politiku. Sastavili su predlog zakona za spuštanje granice za penzionisanje za 2 godine, a imaju i program za rešavanje stambenog pitanja. Međutim, ovome stoji na putu saznanje da su se u okupiranoj Irskoj zalagali za povećanje granice za penzionisanje i za povećanje nekih regresivnih poreza. Za one koji poznaju administraciju u okupiranoj Irskoj, znaju da se nije zasedalo skoro tri godine, a skupština članova PSF-a (zajedno sa ostalima) nastavlja da prima plate, što u najboljem slučaju nije dobra socijalistička politika.

Ako Šin Fejn ne bude uspeo da održi obećanja, da li bi mogla da se očekuje dalja radikalizacija društva? Primera radi među omladinom koja nosi najveći deo neoliberalnog tereta. Da li bi RSF mogao da profitira od te situacije?

Dobro pitanje. Da su me pitali pre 2 godine rekao bih da NE. No, politizacija većeg dela naše omladine znači da će biti promene, ali nije poznato da li će biti spora ili radikalna. Masovni pokret je u prošlih nekoliko godina istupio protiv poreza na vodu i na stan, a to je iznenadilo establišment i PSF. PSF je po pitanju oba poreza bio na pogrešnoj strani, pa je bio primoran da napravi preokret.

RSF je apstencionistička partija dokle god se ponovo ne uspostavi Republika, a to nam donekle koči rast. Uz to, državna represija kroz svoju političku policiju, otežava nam rast, ali ako omladina postane radikalna, onda ima šanse za veće širenje, ali isto tako i za širenje drugih levih partija. Istovremeno, politički svesnim građanima će sinuti da će Ujedinjena Irska biti prosperitetnija Irska, čime će se povećati i pozivi na ujedinjenje i odbacivanje britanskog imperijalizma.

Govoreći o Irskoj, u medijima se pominje Republika Irska i Severna Irska kao dva nezavisna entiteta bez da se stavlja u kontekst britanske kolonizacije. Budući da je jezik jedan od načina da se legitimuzije izvesna politička situacija, koji je prema vama ispravan način da se govori o ta dva entiteta?

Kao što ste primetili u mojim pređašnjim odgovorima, ispravni termin za “Severnu Irsku” je “okupiranih šest grofovija” ili “okupirana Irska”. Ako je ispravno zvati okupiranom Palestinom sve teritorije pod okupacijom cionističkog Izraela, onda to mora biti ispravno i za oblasti pod britanskom okupacijom.

Za oblast poznatu kao Republika, koristimo termin “država od 26 grofovija” ili “Slobodna država” (eng. Freestate). Istorijski gledano, Republika je osnovana oružjem 1916. godine i sastojala se od sve 32 grofovije, što je bilo potvrđeno jedinim sve-irskim izborima 1918. godine. Ono šta je Majkl Kolins uspostavio 1922. godine, nazvano je “Slobodna država” i sastojala se od 26 grofovije.

Prema skorašnjoj anketi koja tvrdi da svega 22% građana irske u okupiranih 6 grofovija želi nezavisnost. Da li to odražava realnost? Da li britanski životni standard ima ulogu na to kako građani okupiranih grofovija gledaju na ujedinjenje Irske?

Nisam čuo za tu konkretnu anketu, no rezultati svake ankete zavise od kompleksnosti ili uprošćenosti pitanja koja se postavljaju i od demografskog uzorka. Ono šta znam je da su u protekle dve godine takve ankete dosledno ukazivale da je većina za ujedinjenje i nezavinost. Mnoge ankete su imale za cilj da utvrde posledice koje bi ujedinjenje imalo na finansije ujedinjene Irske širom postojeće dve države. Opet kažem, te ankete su dosledno dolazile do zaključka da bi ujedinjena Irska bila finansijski bolja.

Što se drugog pitanja tiče, verujem da će svi preostali u Britaniji biti finansijski u lošijem položaju kada se okonča “bregzit”. Narod u okupiranoj Irskoj će svakako videti poboljšanje materijalne situacije bez obzira na njihovu trenutnu naklonjenost.

Vezano za Balkan, kako RSF procenjuje situaciju oko nezavisnosti Kosova?

To je tema na koju sam samo nakratko bacio pogled. Valjda me je propaganda iz mog mladalačkog perioda zavela da poverujem vekovnoj taktici imperijalista, da zaraćeni narodi unutar Jugoslavije ne mogu da sarađuju, da žele nezavisnost itd. Proizvoljno priznavanje nezavisnosti Kosova stoji u oštroj suprotnosti sa situacijom u Kataloniji. Jasno je da je politički oslabljena Srbija želja SAD-a, Britanije i ostalih u EU.  Teško je doći do čvrstih činjenica iz nezavisnih medija, pa bih bio veoma zaintereosvan da čujem od aktivista na terenu potpunu analizu situacije.

Isto pitanje o Rožavi?

Borba u Rožavi je dobro dokumentovana u ovdašnjim medijima što je veoma čudno iz mnogo razloga. Obično malo čujemo o grupama koje zahtevaju svoju otadžbinu, ako uzmemo u obzir našu današnjicu i prošlost. Tradicionalno, irski republikanci su zahtevali otadžbinu za Kurde, a podržali smo i njihove političke zatvorenike. Danas je jasno da se Rožava koristi kao oruđe imperijalista. SAD su uspostavile vazduhoplovne baze u oblasti Rožave, a istovremeno i omogućile tursku aneksiju sirijske teritorije. Jasno da se radi o ratu preko posrednika protiv Sirije i njenog naroda.

Za kraj, pratite li fudbal?

Koji fudbal? Američki/britanski/evropski ? Ragbi fudbal? Galski fudbal? Ako je u pitanju fudbal Liverpula i Mančester Junajteda, taj fudbal me ne zanima. Nafurani mekušci koji se valjaju plačući ako dune jači vetar. Preporučujem vam da bacite pogled na “hurling” ili galski fudbal. To je za prave muškarce.

 

Liked it? Take a second to support Stefan Martinović on Patreon!

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.