Kada se inženjeri i arhitekte udruže da pomognu siromašnima u borbi protiv kapitalizma

„Opremamo život socijalističkim rešenjima”

10452934_825188630845760_8525709883530339860_oOktobra prošle godine, pisali smo o drugom po redu međunarodnom Simpozijumu nauke za narod u organizaciji udruženja „Inženjera i arhitekata za narod”. Ponovo smo stupili u kontakt sa njima da bismo se detaljnije upoznali sa tekućim projektima i planovima za budućnost u nadi i sa želljom da će poslužiti kao inspiracija našoj inteligenciji da krene istim putem.

Šta su ciljevi vaše organizacije?

Mi, inženjeri i arhitekte, branimo nauku, inženjering i arhitekturu za narod, borimo se za nezavisnost, demokratiju i socijalizam, kao i za naše zanimanje od 1987. godine. Ne ograničavamo borbu samo za obezbeđivanje ekonomskih i demokratskih prava za kolege, već stojimo rame uz rame sa narodom, kao njihovi intelektualci, kao njihovi inženjeri i arhitekte smatrajući njihove probleme svojim problemima. Vidimo sebe kao deo radničke klase i ne izdvajamo svoju borbu iz opšte borbe za nezavisnost, demokratiju i socijalizam u našoj zemlji.

Čovečanstvo je stvorilo rešenja sa kojima se može izaći na kraj sa izazovima sa kojim se suočilo do današnjih dana. Potrebe današnjice su oslobođenje od imperijalizma, pravičnost nasuprot surovosti. Mi, narodni inženjeri i arhitekte, crpimo snagu iz naroda i znamo da će narod ponovo postići pravičnost. Organizujemo svoje projekte na osnovu potreba naroda, na osnovu socijalizma i pravde. Gde postoji potreba u narodu, inženjeri i arhitekte će stvoriti način da se te potrebe zadovolje.

Možete li nam opisati vaše dosadašnje projekte i planove za budućnost?

Naši projekti su:

  • Ferhat Gerček hodalica

Kao sedamnaestogodišnjak, dok je delio primerke nedeljnika „Jurujuš” (tur. marš, prim. prev), ustrelila ga je policija i Ferhat Gerček je ostao paralizovan. Za njega smo napravili hodalicu i postavili svog druga na noge. Da bi mogao da stoji uspravno, morao bi ili da kupi hodalicu od 20.000 dolara ili da mu je mi izradimo.

U Turskoj ima devet miliona nepokretnih osoba. Ono što režim čini za njih je da ih utamniči u njihovim domovima dajući im sitniš kao pomoć. Mi ne samo da proizvodimo hodalice za nepokretne, već im ukazujemo da nisu sami. Siromašnim nepokretnim osobama obezbeđujemo hodalice putem kampanja i trenutno je u toku izrada tri nova uređaja. Izrada se vrši zajednički, u saradnji naših inženjera i osobe za koju se hodalica izrađuje. Koristimo polovne delove za izradu uz pomoć solidarnosti, dok ih korporacije prodaju po visokim cenama. Cilj nam je da formiramo radionice širom Anatolije putem inženjerskih organizacija i udruženja nepokretnih, kao i kolektivno pronalaženje rešenja za potrebe najugroženijih.

  • Zajedničke bašte

Projekti zajedničkih bašti Senaj i Gulsuman otpočeli su 28. decembra 2013. određivanjem plodnog tla za sađenje. Rade već više od godinu dana i ovih dana se spremaju za prolećnu-letnju proizvodnju. Naš rad na zajedničkim baštama je pokrenut na skupovima u Armutluu, a nastavljen festivalima sađenja, održavanjem bašte, žetvom, izgradnjom staklenika, kultivisanjem i đubrenjem zemlje, te pravljenjem turšije od požnjevenih proizvoda. Danas smo mnogo jači i organizovaniji nego u početku.

Naš narod nam šalje semenje iz anatolijske plodne zemlje. Mi ga sejemo i nastavljamo proizvodnju. Proširićemo zajedničke bašte malo pomalo.

Zajedničke bašte Senaj i Gulsuman se nalaze u siromašnom kvartu u središtu Istanbula koji se bori protiv rušenja.1 Ovde proizvodimo zajedno sa narodom. Mi dajemo nadu njima, a oni daju nadu nama. Znamo da nam ubilačka vlast može uništiti baštu svojom policijom, vodenim topovima i suzavcem, ali isto tako znamo da možemo sagraditi i bolju baštu. Mogućnosti ne manjkaju.

Zajedničke bašte su potrebne jer:

  1. nisu hobi već služe siromašnima da im obezbede jeftiniju i zdraviju hranu;
  2. one su primer inženjerije i arhitekture za narod;
  3. pretvaraju ljude iz potrošača u proizvođače;
  4. vode narod ka solidarnosti i zajedničkim kampanjama, vode narod kolektivnom radu;
  5. efikasan su način u prevenciji delinkvencije i antisocijalnog ponašanja putem ostvarivanja jedinstva i saradnje;
  6. pružaju mogućnost da narod upozna svoje inženjere i arhitekte, stopi se sa njima i zauzvrat se organizuje kroz njih;
  7. vode narod težnji ka sopstvenoj zemlji, zajednici, domu i na taj način uvode u borbu protiv urbane transformacije;
  8. vode ljude ka upotrebi autohtonog semenja, da ga širi, te tako služe seljacima i poljoprivrednicima u borbi protiv poljoprivrednog monopola semenjem;
  9. u praksi sprovode antikapitalističku, antiimperijalističku i antioligarhijsku borbu sužavajući tržište monopolima jer obezbeđuju narodu njegovu sopstvenu hranu;
  10. alternativa su monopolima genetski modifikovanih proizvoda i hemijskim pesticidima, jer se ti proizvodi ne koriste u našim baštama;
  11. prototipi su bašti koje će se koristiti u socijalizmu protiv kapitalizma, eksploatacije i konzumerizma.
  • Hasan Ferit Gedit eolska turbina

Turska energetska zavisnost od imperijalizma od čak 72% se povećava svakodnevno. Proizvodnju energije i njenu distribuciju vode monopoli. Narod sve više osiromašuje rastućim računima za struju i prirodni gas, iz godine u godinu. Naša zemlja je veoma bogata potencijalom sunčeve i energije vetra. Međutim, ovaj potencijal iskorišćava šaka eksploatatora. Buržoazija prodaje električnu struju narodu kao robu. Suprotstavljajući se ovome, proizveli smo kućne eolske turbine za narod koristeći metode koje smo naučili od naroda. Turbinu smo nazvali „Hasan Ferit Gedik” po imenu našeg prvog mučenika.2 Koristili smo jeftine, polovne materijale koje smo dobili u znak solidarnosti. U ovom poduhvatu učestvovalo je mnogo studenata, inženjera i mnogih drugih. Naš cilj je da ukinemo energetsku zavisnost našeg naroda od energetskih monopola, omogućavajući mu da sam proizvodi energiju.

  • Berkan Abataj energetski bicikl

Sistem želi da vlada nama počev od hrane do bavljenja sportom. Prvo, tera nas da jedemo nezdravu hranu, zatim nas u očaju šalje u sportske centre da smanjimo težinu. Dok se narod bori sa siromaštvom i ne može da namakne dovoljno sredstava da preživi, nemoguće je da si priušti sportski centar. Ipak, svi imaju pravo da se bave sportom. Sportski centri su samo za one koji imaju novca da ih plate. Sportski centar „Berkan Abataj”, osnovan da podmiri potrebe naroda za sportom, nazvan je po našem mučeniku koji je, izdržavši najduže od svih, 589 dana, položio život u štrajku glađu protiv izolacije u zatvorima.3 Mi, inženjeri i arhitekte, proizveli smo energetski bicikl koji obezbeđuje električnu struju za sportski centar „Berkan Abataj”. Cilj nam je da smanjimo troškove osvetljenja.

  • Računarske igre

Računari su postali sastavni deo života i deca se upoznaju s računarskim igrama od malih nogu. Sadržaj računarskih igara, njihovu svrhu i učinak na narod određuje kapitalizam. Utiče na um omladine upumpavajući im svoju ideologiju. Danas, kada su računarske igre toliko rasprostranjene i deo svakodnevice naše omladine, nema smisla govoriti im da ne igraju računarske igre. Rešenje: stvoriti alternativu ovde kao i u ostalim oblastima života; ne popustiti pred ideološkim napadom sistema, naprotiv, odgovoriti igrama koje oslikavaju našu ideologiju. Stvoriti računarske igre koje čuvaju vrednosti kao što su ljubav, deljenje (sa drugima), učenje, kolektivizam, borba za svoja prava i protiv imperijalizma i njegovih slugu.

Sa tim ciljem krenuli smo u razvoj računarske igre koja opisuje Junski ustanak 2013, narodnu borbenost i snalažljivost. U ovoj igri narod ulazi na trg Taksim uz neprestanu borbu. Sa strane stoji policija i napada plastičnim mecima, vodenim topovima i suzavcem. Sa druge strane, narod odgovara kamenjem i Molotovljevim koktelima. Igra je trenutno 2D, mapirali smo trg Taksim i uredili borbu. Razvijanje igre se nastavlja i dalje.

  • Projekat džemeve i kulturnog centra u kvartu Kučuk Armutlu

Kučuk Armutlu je kvart organizovanog naroda u nemaštini, nalazi se u Istanbulu, u okrugu Sarijer, na brdu koje gleda na Bosfor. Osnovali su ga revolucionari osamdesetih godina, a ovaj kraj je udomio otpor članova i simpatizera organizacije DHKP-C, kao i proteste štrajka glađu do smrti protiv zatvora tipa F.

Ovaj kvart je plen za buržoaziju. Zbog toga je na meti nebrojenih policijskih napada i bio je žrtva policijskih pokolja. Borbu nastavlja i danas, kao i otpor fašizmu i urbanizaciji. Odlučili smo da uspostavimo džemevu4 i kulturni centar za stanovnike Armutlua. To je najbolji odgovor sistemu koji želi da nam ruši domove.

Mi smo uradili sve projekte vezane za džemevu i kulturni centar, kao i neophodne inženjerske usluge poput nadgledanja izgradnje.

U pitanju je jedan od najlepših primera inženjerije i arhitekture za narod koji zadovoljava duhovne i kulturne potrebe naroda. Džemeva raspolaže prostorom za 350 osoba, učionicama, salom za ručavanje, konferencijskom salom za 400 osoba, kafeterijom i prostorom za različite vrste upotrebe.

  • Karavan

Uz pomoć naroda, prijatelja i kolega, 2014. godine kupili smo karavan koji koristimo kao kancelariju i transportno vozilo da bismo mogli da stignemo tamo gde smo potrebni.

U međuvremenu, dok kapitalizam zagađuje reku Ergene, uništava radničke kvartove urbanizacijom, isušuje tokove u oblasti Crnog mora projektom HES, mi ćemo svojim karavanom putovati i obavestiti narod o onome što smo saznali.

Nakon što smo uspeli da nabavimo karavan, upotrebili smo ga po prvi put nakon masakra u Somi. Otišli smo tamo narednog dana i ostali tri nedelje sa svojim karavanom. Karavan je postao naša kancelarija tokom te tri nedelje. Posetili smo okolna sela i izjavili saučešće. Kada god se vratimo u Somu i okolna sela, narod nas prvo upita za naš karavan.

Karavan je projekat koji blago sažima način na koji vidimo borbu. Nema mesta na koje ne možemo otići. Gde god narod ima problema, mi smo tu.

  • Simpozijumi inženjeringa i arhitekture za narod „Eda Juksel”

Ove godine organizovaćemo treći Simpozijum inženjeringa i arhitekture za narod „Eda Juksel” gde ćemo podeliti svoj inženjerski i arhitekturni rad sa narodom, kolegama i prijateljima. Diskutovaćemo o dosadašnjim socijalističkim projektima inženjera i arhitekata da bismo kolektivno stvorili nove projekte.

  • Skupštine inženjera i arhitekata

Utvrđena je uloga inženjera i arhitekata u turskim neokolonijalnim ekonomskim odnosima. Radni uslovi inženjera i arhitekata su daleko oduslova ostalih tehničkih nauka. Gotovo 30% inženjera i arhitekata u Turskoj se ne bavi svojom profesijom ili su nezaposleni, dok 50% rade kao robovi za male plate. Isto tako, u nesrećama na radu ginu i inženjeri i arhitekte. Naše kolege su podložne eksploataciji jer ne postoji sindikat. Kao rešenje za to, predlažemo skupštine inženjera i arhitekata. Savet inženjera i arhitekata je naš demokratski organ koji će diskutovati o profesionalnim problemima i nalaziti rešenja za njih.


  1. Ovaj kvart, kao i mnogi drugi siromašni krajevi, podložan je politici gentrifikacije koju sprovode vlasti. https://www.vice.com/video/istanbuls-gentrification-wars 

  2. Prim. prev. Hasan Ferit Gedik je militant kojeg su narkotrafikanti upucali prilikom protesta protiv narkomanije i kriminala. 

  3. Prim. prev. reč je sistemu ćelija sličnom samicama. 

  4. prim. prev. Cemevi, mesto okupljanja i verske službe pripadnika zajednice Alevih. 

Ostavite komentar