Milošević radio za CIA? Laž! Evo i zašto:

Kosovo Polje, april 1987. Foto: Momir Stokuća

Samo dva dana nakon što je Andy Wilcoxon objavio članak o posthumnom oslobođenju Slobodana Miloševića, od strane Haškog tribunala,1 koji smo kasnije preneli, dobili ste priliku da čitate, u mnogim domaćim medijima, o navodnoj saradnji američke obaveštajne agencije (CIA) i bivšeg predsednika Jugoslavije.

Iako se u originalnom članku (na koji ovde nećemo stavljati referencu) takva saradnja ne dokazuje (a koliko se implicira zaključite sami), razni mediji su brže bolje pohitali da vest prenesu, onako im paše, ili kako već paše nalogodavcima, pa ste danima bombardovani naslovima koji impliciraju da je Slobodan Milošević bio na platnom spisku CIA-e.

No hajde da pogledamo šta je to problematično u tim tajnim dokumentima, koji su nam obelodanjeni.

Prema našem mišljenju, samo dve stvari. Prva je ta, što je CIA navodno, tokom godina, menjala i cenzurisala sopstvene izveštaje o predsedniku Srbije i Jugoslavije.

Da li ovo implicira saradnju Slobodana Miloševića sa dotičnom obaveštajnom agencijom? Ne naravno, no može povući neka pitanja vezano za propagandu mašineriju Zapada i sliku o Miloševiću koju je CIA, u različitim periodima, htela da plasira u javnost.

Druga, i mnogo bitnija, je ta što u jednom od dokumenata navodno stoji sledeće: “U aprilu 1987. Milošević je privukao pažnju međunarodne javnosti svojim dramatičnim dolaskom na protest Srba sa Kosova, gde je inicirao raspaljivu kampanju da ‘ispravi greške’ zbog kojih su patili i zatražio brz napredak ka punoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji.”

Da li ovo implicira saradnju Slobodana Miloševića sa dotičnom obaveštajnom agencijom? Da, naravno. Zašto? Pa zato što je u pitanju reakcionarna politika propagiranja uništavanja socijalističkih društvenih odnosa i poziv na kapitalističku transformaciju društva. Grupe ili pojedinci, čija je ideja tokom perioda socijalizma bila u skladu sa gorenavedenim ciljevima, zalagali su se i potpomagali realnu politiku CIA-e, čija je namena bila baš ta: uništenje socijalizma i SFRJ, nakon čega bi usledio proces rasparčavanja države i otvaranje tržišta stranom kapitalu u neo-kolonijalnoj formi koju danas imamo (da, liberali ili nacionalisti, sasvim je svejedno).

Osim što ovde imamo jedan manji problem. Slobodan Milošević zapravo nije zatražio taj “napredak ka punoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji”, kako se u dokumentima navodi.

Našu istorijsku ocenu lika i dela Slobodana Miloševića daćemo u jednom od budućih članaka. Potrudićemo se da objektivno sagledamo sve njegove političke poteze i njihove političke implikacije na tadašnju Srbiju i širi region, kao i da damo sud, sa marksističkog stanovišta, o progresivnim i rekcionarnim stranama takve politike u datim okolnostima.

Međutim, takva ocena ne može biti objektivna, ukoliko bismo je gradili na netačnim, odnosno izmišljenim podacima, stoga je neophodno, iz istoriografskih razloga, preneti taj famozni govor Slobodana Miloševića, kako bismo utvrdili šta je zapravo istina a šta falš.

Ovaj govor, održan je 24-25. april, 1987. godine:

 

 


  1. http://www.counterpunch.org/2016/08/01/the-exoneration-of-milosevic-the-ictys-surprise-ruling/  

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.