Deklaracija o globalističkom intervencionizmu i NATO agresiji na SR Jugoslaviju

Republika Srbija, Beograd, Cankareva 6; Matični broj: 28207891; PIB: 109630236; Tel:+381 63 8813783; Tekući Račun: 205-0000000241220-48; E-mail: [email protected]

I

Već tri decenije u svetu se uspostavlja i sve češće primenjuje model globalnog intervencionizma. Instrument koji se koristi u svim agresijama, od Srbije (SR Jugoslavije), Avganistana, Iraka, Libije, do Malija i Sirije, predstavlja NATO alijansa. Ova strategija je zvanično inaugurisana na sastanku NATO-a u Vašingtonu 25. aprila 1999. godine, u vreme agresije na SRJ. Sa tom činjenicom je otpočeo dvadeset prvi vek i treći milenijum.

Umesto progresivne mobilizacije, čovečanstvu se nameću globalistički monizam, neoimperijalizam i kolonijalizam, gde NATO preuzima osvajačku ulogu i ulogu zastupnika interesa multinacionalnog kapitala i vojno-industrijskog kompleksa globalne oligarhije. Uporedo sa porastom broja i obima intervencija, odvija se ekspanzija NATO-a prema Istoku. Iza svake NATO intervencije ostajali su stravični prizori, žrtve, migracije, razaranja privrede i kulturne baštine, devastirana društva, unutrašnji sukobi, pljačke i neopisive patnje ljudi. Naučne discipline poput međunarodnog prava, istorije diplomatije, spoljne politike ili ratovodstva i intelektualni krugovi pokazale su frapantnu inertnost za razumevanje nastajućih intervencionizama, dinamičnih promena međunarodnih odnosa i protivurečnosti savremene globalizacije, a povremeno su i sami stavljani u službu oblikovanja javnog mnjenja saglasno imperijalističkim interesima.

II

Mreža intelektualaca, umetnika i društvenih pokreta za odbranu čovečanstva – ogranak u Srbiji, izražava svoju zabrinutost zbog gaženja uspostavljenih međunarodnih normi, urušavanja suverenih država koje se opiru nametnutoj globalističkoj matrici, ekspanzije nasilja, terorizma i na tim osnovama rasta antizapadnog raspoloženja. Zato, želimo učiniti dostupnim osnovne činjenice o ratnim zločinima i teškim povredama međunarodnog prava počinjenih u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine od strane NATO alijanse, pred kojom je kapitulirao deo svetskih intelektualaca odričući se želje za razumevanjem karaktera, ciljeva i posledica agresije.

III

Agresija NATO protiv Srbije (SR Jugoslavije), marta 1999. godine, predstavlja prekretnicu upotrebe ove vojne alijanse u međunarodnim odnosima. Nametnut je rat nezavisnoj, suverenoj evropskoj državi, na samoj granici NATO zone, grubim kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava, a pre svega, Povelje UN i Završnog dokumenta iz Helsinkija. Agresija je izvedena bez saglasnosti i suprotno mandatu SB UN, čime je izvršen atentat na temelje same OUN i negiranje njihove uloge. Naređenje američkom generalu Vesliju Klarku o napadu na SR Jugoslaviju, u to vreme komandantu savezničkih snaga, dao je generalni sekretar NATO Havijer Solana, poprimivši karakteristike terorističke kampanje usmerene protiv srpskog naroda i njegovog političkog vođstva. Takav postupak predstavlja zločin protiv mira i čovečnosti, koji je za posledicu imao niz drugih zločina. Ovim presedanom je uspostavljen model intervencionizma koji se primenjuje u svim agresijama radi otimanja državne teritorije , uspostavljanja vojnih baza za dalju ekspanziju i osvajanje, za kontrolu i korišćenje strateških pravaca, prirodnih resursa i glavnih energetskih tokova. Otimanjem Kosova i Metohije od Srbije stvoreni su uslovi ubrzane ekspanzija SAD/NATO/EU na istok i militarizaciju Evrope. Time je obesmišljeno svako obrazloženje agresije i pozivanje na „humanitarne razloge“ ili altruizam Zapada na čelu sa SAD.

Tokom agresije uz angažovanje 19 članica NATO alijanse, ubijeno je oko 3.500, a ranjeno 12.500 građana. Od toga, prema zvaničnom, objavljenom spisku, u redovima vojske i policije poginulo je 1.008 boraca, od kojih 659 vojnika i 349 policajaca. Raketama i bombama NATO oštećeno je 25.000 kuća i stambenih zgrada i uništeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara železničkih šina. Oštećeno je 14 aerodroma, kao i 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je još 38 mostova bilo potpuno uništeno. Potpuno je razorio 7 industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 28 radio i TV-repetitora, 29 manastira i 35 crkava. Izvedeno je 2.300 naleta u napadima na 995 objekata po Srbiji, dok je 1.150 borbenih aviona ispalilo skoro 420.000 projektila ukupne mase od 22.000 tona. NATO je ispalio 1.300 krstarećih raketa, bacio 37.000 kasetnih bombi koje su ubile oko 200 ljudi i povredile još nekoliko stotina.

Korišćeni su projektili punjeni osiromašenim uranijumom koji trajno ugrožava zemljište, vodu i vazduh, ulazi u lanac ishrane i izaziva dalekosežne posledice po zdravlje ljudi i živih bića uopšte. Srbija je tokom bombardovanja zasipana i drugim otrovima a kontaminaciji su doprinela i oštećenja industrijskih postrojenja. Dejstvo zagađivača rezultiralo je činjenicom da je danas Srbija prva u Evropi po broju obolelih i umrlih od malignih bolesti u dečijem uzrastu. Ovo je bio tihi atomski rat, čije posledice ćemo sagledati za 600 godina.

Uništena je jedna trećina elektroenergetskih kapaciteta u zemlji, bombardovane su dve rafinerije nafte, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO upotrebile su prvi put i takozvane grafitne bombe narušavajući funkcionisanje elektroenergetskog sistema. NATO je svesno lišavao snabdevanja strujom domaćinstva, bolnice, porodilišta, dečje vrtiće, pekare…

IV

Kako se radi o nespornom i grubom kršenju osnovnih normi međunarodnog prava, zemlje članice NATO snose svaku odgovornost za tu agresiju, uključujući i odgovornost za naknadu štete, procenjenu na iznos od preko 100 milijardi SAD dolara. Odgovorni su za korišćenje oružja sa osiromašenim uranijumom i drugih nedozvoljenih sredstava za masovno uništavanje. U vezi s tim, smatramo da Srbija ima sva prava da, pred odgovarajućim međunarodnim institucijama, pokrene postupak protiv NATO pakta i država članica, koje su učestvovale u agresiji, u cilju ostvarivanja prava na nadoknadu ratne štete, kao i pojedincima koji su bili žrtve agresije. Taj proces bi predstavljao doprinos demokratizaciji međunarodnih odnosa, ojačao ulogu Ujedinjenih nacija i poštovanja principa suvereniteta i ravnopravnosti naroda.

Mreža za odbranu čovečanstva – ogranak za Srbiju, očekuje podršku svojoj oceni izraženoj u ovoj deklaraciji, od strane svih nezavisnih i slobodoljubivih udruženja i društvenih pokreta širom sveta, kao odgovor na sve oblike međunarodnog nasilja i kršenja međunarodnog i nacionalnog prava i civilizacijskih tekovina.

 

Beograd 24. februar 2017. godine

PREDSEDNIK IO MOČ
Ratko Krsmanović

 

Ostavite komentar